VIJAREĐO – Priča za istoriju sporta

VIJAREĐO – Priča za istoriju sporta

Početkom februara 2019. navršava se 68 godina od kako su omladinci Partizana postigli prvi međunarodni fudbalski uspeh, a to je i prvi uspeh jugoslovenskih i srpskih omladinaca na međunarodnom fudbalskom takmičenju timova od završetka Drugog svetskog rata. Napomenimo, da su u Vijaređu u toku ovih 60 godina učestvovale brojne omladinske ekipe iz Jugoslavije, ali ni jedna nije osvojila pehar turnira. Omladinski turnir u Italiji, u Vijaređu, jedan je od najjačih omladinskih turnira u svetu.Tako je bilo i te davne, 1951. godine. Na ovom turniru, koji nosi naziv ”Karnevalski kup” (Copa carnevale),  osim Partizana učestvuju i omladinske ekipe Viene iz Beča, Rasinga iz Pariza, Dinama iz Zagreba, Intera iz Milana, Sampdorije iz Đenove, Rome, Fiorentine, Bolonje i dr. iz Italije i Evrope.

Okolnosti u kojima se Jugoslavija nalazila, krajem 1950. kada je  primljen poziv Italijanske fudbalske federacije, bile su veoma teške. Granice zatvorene, blokirane sa svih strana, a ratna nemaština se još osećala: hrana veliki problem, odeća još veći, a bele tehnike i robe široke potrošnje, uopšte nema. Mladi Beograđani su uniformisani, jedni u braon, drugi u teget odelima, a ostali u službenim ili vojnim uniformama. Izlazak iz zemlje je strogo kontrolisan, odobrava se samo istakutim sportistima i vrhunskim klubovima iz prve lige.  Za omladince Partizana putovanje u inostranstvo su ”pusti snovi”. Međutim, kada su uvedeni treninzi svakog dana, pa i dva puta dnevno, umesto dva puta nedeljno, bilo je jasno da su pripreme za ”Karnevalski kup” u Vijaređu započele.

Zahtevi koji su se postavljali za vreme napornih treninga, ali i želja za uspehom potpuno su nas uozbiljili. Treneri, iskusni Ilješ Špic i Milovan Ćirić (trener podmlatka i drugog tima) brižljivo su nas pripremali. Igrale su se trening utakmice protiv prvih timova Druge lige i kombinovanog tima Partizana.

Na put su krenuli: vođa puta kapetan Artur Takač (mnogo godina kasnije stalni član i visoki funkcioner Međunarodnog olimpijskog komiteta), pukovnik Kozlica, trener Ćirić i 15 igrača. Interesantno je pomenuti  da su u vagonu Beograd – Pariz, osim omladinaca Partizana, bila još dva tri putnika, a kada se stiglo na italijansku granicu toliko je putnika bilo u čitavoj kompoziciji. Vreme za putovanje jugoslovenskih građana u Trst i Veneciju još nije bilo pristiglo. Tada je pogranična zona u širokom luku sprečavala svaki saobraćaj sa susedima. Duže zadržavanje u Sežani, zbog pokušaja ilegalnog prelaska granice. Graničari i milicija (policija) opkolili su čitavu kompoziciju koja je bila postavljena na kanalu. Bledi i uplašeni ”begunci preko granice”  izlaze iz tesnog i zatrovanog akumulatorskog prostora u kome su proveli dva dana i noć. Sa velikim zakašnjenjem, između isprepletanih navoja bodljikave žice voz lagano prelazi državnu granicu.

U prvom meču sa Bolonjom omladinci Partizana su pobedili sa 2:1. Bila je to lepa utakmica u kojoj se istakao Vladimir Ruman (trener bečke Viene čestitao mu je u svlačionici na izvanrednoj odbrani gola). Sa istim rezultatom savladan je i pariski Rasing koji je smatran za favorita turnira. Za to vreme Sampdoriija je eliminisala veoma dobro pripremljenu Vienu, a pre toga Romu. Na ovim utakmicama su igrali i istakli se Vojislav Stefanović (kasnije profesor univerziteta i poznati sportski  psiholog) i Ninoslav Kapamadžija (dugo godina igrao za mostarski Velež). Obojica su sledeće, 1952. godine, igrali za omladinsku reprezentaciju Jugoslavije, koja je u Francuskoj postala omladinski prvak Evrope.

Finalna utakmica između omaladinaca Partizana i Sampdoriije okupila je veliki broj gledalaca. Stadion je bio ispunjen, iako je celog dana padala kiša – navijači su sedeli i duž aut-linije. Da bi dopunili svoje gromoglasno navijanje Đenovljani su doveli i dva duvačka orkestra. Na današnjim utakmicama ovo je obična pojava, ali u našoj zemlji tada se tako nešto nije moglo zamisliti.

Za finalni meč Partizan je izašao u standardnom sastavu, dok su rezerve: golman Nastić (budući direktor Hitne pomoći), Đurika Špic, sin slavnog partizanovog trenera, mogao je da igra na svakom mestu u timu (sve do svoje smrti boravio u SAD, kao arhitekta i fudbalski trener), Vojkan Stefanović, i Nine Kapamadžija, bili i jedini naši navijači, jer tada zamena u toku utakmice nije bila dozvoljena. Umesto himne ”Hej, Sloveni” svirana je ”Internacionala”.

Za finalnu utakmicu Sampdorija je uvela svog seniorskog reprezentativca, najstarijeg igrača na terenu, Lučentinija koji je samo nekoliko dana pre igrao za italijansku reprezentaciju protiv Nemačke. Čudan ambijent, kiša, blato, gromoglasno navijanje i pojava Lučentinija verovatno su uticali da smo počeli utakmicu veoma nervozno i zbunjeno. Napadi Italijana ređali su se jedan za drugim, pa su već u desetom minutu poveli sa 1:0. Samo požrtvovanom igrom uspeli smo da blokiramo napade Sampdorije i pred kraj prvog poluvremena ubačenu loptu od Bogojevca, Vorgić je pretvorio u gol.

U drugom poluvremenu nastavilo se u istom tempu. Razvila se ogorčena borba. Sredinom drugog poluvremena iz jedne obične situacije nastao je preokret u našu korist. Stepić (kasnije dugogodišnji kapiten Sarajeva) je hteo da uposli Krajišnika, ali se lopte dokopao Tomašević i odmah produžio brzom Bogojevcu koji je divno poslužio Vaju Šijakovića. Iskusni Vaja plasirao je loptu pored nemoćnog golmana Sampdorije. Bodreni od celog stadiona Italijani su krenuli na sve ili ništa. Ali, mi smo odoleli.

Omladinci Partizana tako su rezultatom 2:1 osvojili ”Karnevalski kup” u Vijaređu koji je krunisan  velikim i divnim  prelaznim peharom koji je primio kapiten Vorgić i jednim malim stalnim peharom koji je primio vođa puta kapetan Artur Takač.

Pred  povratak, sa nešto malo lira kupujemo ”sitnice” koje se ne mogu naći u Beogradu – čokoladu, hemijsku olovku, pomorandže, kravate ili umesto svega ovoga ručni sat.

 

Na banketu u Beogradu, u Domu JA priređenom u čast  prvog međunarodnog uspeha omladinaca Partizana, svaki od igrača dobio je novčanik ”Narodne radinosti” sa ugraviranom pločicom ”Za uspeh u Vijaređu”. U beogradskim bioskopima žurnal Filmskih novosti za mart prikazivao je kratku epizodu sa finalne utakmice obaveštavajući cenjenu javnost o ovom uspehu.

Na naslovnoj slici Partizanov sastav u finalnoj utakmici, sleva na desno: Vorgić, Stamenković, Ruman, Šijaković, Becin, Stepić, Krajišnik, Bogojevac, Tomašević, Plazinić i Džambas.

Slobodan Bane  Plazinić

03. 02. 2019. / 09:20|