Из историје Партизана…

Из историје Партизана…

У својој богатој историји Фудбалски клуб Партизан одиграо је много великих мечева са великим тимовима и излазио из тих дуела са променљивим успехом. Некад победа, некад пораз, некад нерешено, али остаје забележено у фудбалској историји да је сваки од тих мечева био за памћење. По било чему, па макр и по противнику са којим се играло обзиром на његову величину и јачину у тренутку одигравања.

Један од тих великих дуела био је и двомеч Партизана и Интера из Милана у Купу шампиона Европе у сезони 1963/64.

Партизан је претходне 3 године био апсолутни владар домаћих терена пошто је освојио три узастопне титуле са већ свима добро познатим Бебама. Те године у првом колу Купа шампиона Партизан је лагано избацио кипарски Анортозис из Фамагусте победама од 3:0 и 3:1, да би у другок колу прегазио и луксембуршки Женес из Еша победама од 2:1 и 6:2. У четвртфиналу црно-белима је запао у том моменту најјачи тим Европе, милански Интер са чувеним трнером Елениом Ерером или Хелениом Херером, како су га прекрстили у нашим медијима. Интер је под вођством аргентинца Ерере увео у фудбалску теорију систем игре Катенаћо, што је значило да су без обзира на врхунске играче у нападу увек играли тврдо, затворено и на минималне победе.

Интер је, за оне старије познаваоце фудбала тога доба, имао састав од којих су сви зазирали. На голу је био Сарти, феноменалан голман, бековски тандем најбољи у Европи – Бургнич и Факети, уз њих на штоперским позицијама Пики и Гварнери (ту је и замена за Пикија Трапатони), а у везном реду су се спаковали: полушпиц Сандро Мацола (велики маг фудбала), Луис Суарез (чудо од играча), Немац Хорст Симанијак, Карло Тањин, изванредно крило Чиколо, док су у шпицу била два монструма – Бразилац Жаир да Коста и италијански левоноги ас Марио Корсо. Да се смрзнеш кад их видиш на семафору. а са клупе их је водио у то време једна од тројице најбољих тренера на свету Еленио Ерера. На Партизановој клупи седео је Хуго Рушевљанин (мало пре тога је смењен Марко Валок), коме су помагали и Миле Кос и Флоријан Матекало.

У првом мечу  у Београду Партизан је поражен са 0:2 головима Мацоле и Жаира, да би и у реваншу Интер победио са 2:1 головима поново Жаира и Корса. Стрелац за Партизан био је Мане Бајић.

Интер је после елиминације Партизана у полуфиналу победио и избацио Борусију из Дортмунда, а у финалу је са 3:1 победио Реал из Мадрида и по први пут освојио трофеј Купа шампиона. И следеће сезоне Интер је поновио успех и у финалу победио Бенфику са 1:0 голом Жаира да Косте.

Ово је била трећа узастопна кампања тима Партизанових беба у Купу шампиона, да би после освајања првенства у сезони 1964/65 дошла и она чувена серија до финала и нажалост пораза од Реала. Но, о томе кад дође време, а вреди поменути и о томе ћемо писати у неком другом тексту, да је струка Партизана схватила шта овом тиму фали и поред одличних играча, па су тог лета пред почетак игра ау Купу шампиона у сезони 1965/66 били на турнеји по Западној Немачкој, где су играли са њиховим најбољим клубовима, победили доста утакмица, очврснули такмичарски и схватили да могу много. Догађаји су то и потврдили…

О двомечу са Интером погледајте шта је у неким текстовима писао Партизанов весник.

Текстови из Партизановог весника о мечу са Интером

Кирк Даглас пожелео успех Партизану 

Пред мечеве са Интером у Партизанов весник је стигла занимљива сликовна порука од, ни мање ни више, него тада једног од најчувенијих глумаца, оскаровца Кирка Дагласа. Кирк је преко свог пријатеља Ике Панајотовића, некадашњег великог тениског аса, који је живео у Холивуду, послао фотографију оверену аутограмом са најлепшим жељама и симпатијама према Партизану.

26. 02. 2019. / 18:56|