Iz istorije Partizana…

Iz istorije Partizana…

U svojoj bogatoj istoriji Fudbalski klub Partizan odigrao je mnogo velikih mečeva sa velikim timovima i izlazio iz tih duela sa promenljivim uspehom. Nekad pobeda, nekad poraz, nekad nerešeno, ali ostaje zabeleženo u fudbalskoj istoriji da je svaki od tih mečeva bio za pamćenje. Po bilo čemu, pa makr i po protivniku sa kojim se igralo obzirom na njegovu veličinu i jačinu u trenutku odigravanja.

Jedan od tih velikih duela bio je i dvomeč Partizana i Intera iz Milana u Kupu šampiona Evrope u sezoni 1963/64.

Partizan je prethodne 3 godine bio apsolutni vladar domaćih terena pošto je osvojio tri uzastopne titule sa već svima dobro poznatim Bebama. Te godine u prvom kolu Kupa šampiona Partizan je lagano izbacio kiparski Anortozis iz Famaguste pobedama od 3:0 i 3:1, da bi u drugok kolu pregazio i luksemburški Ženes iz Eša pobedama od 2:1 i 6:2. U četvrtfinalu crno-belima je zapao u tom momentu najjači tim Evrope, milanski Inter sa čuvenim trnerom Eleniom Ererom ili Heleniom Hererom, kako su ga prekrstili u našim medijima. Inter je pod vođstvom argentinca Erere uveo u fudbalsku teoriju sistem igre Katenaćo, što je značilo da su bez obzira na vrhunske igrače u napadu uvek igrali tvrdo, zatvoreno i na minimalne pobede.

Inter je, za one starije poznavaoce fudbala toga doba, imao sastav od kojih su svi zazirali. Na golu je bio Sarti, fenomenalan golman, bekovski tandem najbolji u Evropi – Burgnič i Faketi, uz njih na štoperskim pozicijama Piki i Gvarneri (tu je i zamena za Pikija Trapatoni), a u veznom redu su se spakovali: polušpic Sandro Macola (veliki mag fudbala), Luis Suarez (čudo od igrača), Nemac Horst Simanijak, Karlo Tanjin, izvanredno krilo Čikolo, dok su u špicu bila dva monstruma – Brazilac Žair da Kosta i italijanski levonogi as Mario Korso. Da se smrzneš kad ih vidiš na semaforu. a sa klupe ih je vodio u to vreme jedna od trojice najboljih trenera na svetu Elenio Erera. Na Partizanovoj klupi sedeo je Hugo Ruševljanin (malo pre toga je smenjen Marko Valok), kome su pomagali i Mile Kos i Florijan Matekalo.

U prvom meču  u Beogradu Partizan je poražen sa 0:2 golovima Macole i Žaira, da bi i u revanšu Inter pobedio sa 2:1 golovima ponovo Žaira i Korsa. Strelac za Partizan bio je Mane Bajić.

Inter je posle eliminacije Partizana u polufinalu pobedio i izbacio Borusiju iz Dortmunda, a u finalu je sa 3:1 pobedio Real iz Madrida i po prvi put osvojio trofej Kupa šampiona. I sledeće sezone Inter je ponovio uspeh i u finalu pobedio Benfiku sa 1:0 golom Žaira da Koste.

Ovo je bila treća uzastopna kampanja tima Partizanovih beba u Kupu šampiona, da bi posle osvajanja prvenstva u sezoni 1964/65 došla i ona čuvena serija do finala i nažalost poraza od Reala. No, o tome kad dođe vreme, a vredi pomenuti i o tome ćemo pisati u nekom drugom tekstu, da je struka Partizana shvatila šta ovom timu fali i pored odličnih igrača, pa su tog leta pred početak igra au Kupu šampiona u sezoni 1965/66 bili na turneji po Zapadnoj Nemačkoj, gde su igrali sa njihovim najboljim klubovima, pobedili dosta utakmica, očvrsnuli takmičarski i shvatili da mogu mnogo. Događaji su to i potvrdili…

O dvomeču sa Interom pogledajte šta je u nekim tekstovima pisao Partizanov vesnik.

Tekstovi iz Partizanovog vesnika o meču sa Interom

Kirk Daglas poželeo uspeh Partizanu 

Pred mečeve sa Interom u Partizanov vesnik je stigla zanimljiva slikovna poruka od, ni manje ni više, nego tada jednog od najčuvenijih glumaca, oskarovca Kirka Daglasa. Kirk je preko svog prijatelja Ike Panajotovića, nekadašnjeg velikog teniskog asa, koji je živeo u Holivudu, poslao fotografiju overenu autogramom sa najlepšim željama i simpatijama prema Partizanu.

26. 02. 2019. / 18:56|