Pre 60 godina Partizan prvi put igrao u crno-belim dresovima

Pre 60 godina Partizan prvi put igrao u crno-belim dresovima

Na današnji dan 1959, uoči četvrtfinala Kupa Jugoslavije u fudbalu, na Stadionu JNA saopšteno je da su promenjene klupske boje. – „Nedostaci” crveno-plave kombinacije i kratkotrajna upotreba belih dresova i plavih gaća
 
 

Bele pruge šire od crnih: Belin, Šoškić, Jusufi, Pajević, Kaloperović, Miladinović (stoje), S. Čebinac, Z. Čebinac, Radović, Vukelić i Mihajlović na prvoj Partizanovoj utakmici u crno-belim dresovima (Foto: arhiv FK Partizan)

 

Danas je u našoj zemlji crno-belo sinonim za Partizan. A on je to postao 8. marta 1959. godine. Toga dana su prvi put njegovi sportisti igrali u dresovima tih boja. Bilo je to u četvrtfinalu Kupa Jugoslavije u fudbalu protiv Borca, tima garnizona JNA iz Titograda. Igrači u crno-belim dresovima su pobedili s 1:0, a gol je postigao Milan Vukelić glavom u 14. minutu.

Po osnivanju, 4. oktobra 1945, Partizanova klupska boja bila je crveno-plava. U sportskim novinama „Partizan”, 15. jula 1954, Branko Šotra, rektor Škole za primenjenu umetnost u Beogradu, ovako je opisao kako je stvorio njegov grb, koji je uz neke izmene opstao do dana današnjeg:

– Moram se ograditi da to nije bila samo moja zamisao i moj rad na njenom oživotvorenju. Mnogo su mi pomogli drugovi Svetozar Vukmanović – Tempo i Otmar Kreačić. Na tehničkom ostvarenju radio je i Bodo Garić.

Šotra se kao načelnik Centralnog doma Jugoslovenske armije, pri kojem je Partizan i osnovan, prihvatio zadatka da stvori amblem značku armijskog fiskulturnog društva i odredi klupske boje: – Uz sugestiju pomenutih drugova kristalisala se ideja da značka treba da predstavlja jedinstvo naših naroda (pet buktinja) i Jugoslovensku armiju (boje državne zastave sa petokrakom). Crvena i plava boja, naročito istaknute na znački, postale su klupske boje.

Možda je na to uticalo i što je sovjetski CDKA (današnji CSKA), po čijem je uzoru i stvoren Partizan, imao baš takve klupske boje. Ali, u ono vreme, mada je Staljin umro godinu ranije, odnosi Jugoslavije sa SSSR-om još nisu bili normalizovani, pa verovatno nije bilo uputno da se podseća na to koliko smo neposredno posle rata podražavali kasnije kod nas kritikovani sovjetski model.

– Naše nacrte je zagrebačka fabrika IKOM uspešno sprovela u delo. Dobili smo prve značke, koje su simpatizeri sa radošću dočekali. Do tada beli dresovi zamenjeni su crveno-plavim, sa značkom amblemom na levoj strani – zapisano je Šotrino sećanje.

Bilo kako bilo, baš zbog crveno-plave boje nastala je nevolja. I u „Sportskom vesniku”, novom listu Sportskog društva Partizan, u februarskom broju 1958. osvanula je vest pod naslovom „Beli, beli” (podnaslov: Usvojeno je da Partizanovi klubovi i ekipe imaju belu boju dresa): „Već poodavno je bilo mnogo predloga da se jedna boja uzme kao osnovna za SD Partizan. Pošto u Beogradu Radnički ima crvenu boju, BSK – plavu, Zvezda mahom crveno-belu, to je Partizan uzeo belu boju. I za navijače je to mnogo pogodnije. Njihova podrška moći će da bude efikasnija i zvučnija: „Beli, beli.”

Crveno-plava kombinacija: atletičar Partizana Petar Šegedin (u sredini) 1952. (Foto: Vorld sports)

 

To je zvanično prihvaćeno na skupštini kluba što je izveštač „Sporta” Vasilije Stojković, bivši košarkaš Crvene zvezde, a kasnije generalni sekretar Fudbalskog saveza Jugoslavije, naglasio u naslovu „Beli dresovi – nova klupska boja”. U izveštaju (15. mart 1958) napisao je: „Vršeći izmene nekih članova klupskih pravila skupština je jednoglasno usvojila promenu klupskih boja. Partizan će ubuduće igrati u belim dresovima i plavim gaćicama.”

To je bilo na snazi samo godinu dana!? Možda je neko primetio da je to preslikani splitski Hajduk (crveno-plava klupska boja, dresovi beli, a gaćice plave). Priča se da je za prelazak na crno-belo presudno bilo što je Juventus poklonio Partizanu garnituru svojih dresova. U februaru 1959. Partizanov omladinski tim je igrao na Kupu karnevala u Vijaređu na kome je učestvovao i podmladak „crno-belih” iz Torina, ali u to vreme smo kao nacija bili toliko gordi da je prosto nestvarno da se od nečeg tuđeg pravi svetinja.

Trener Partizanovih nada na tom turniru u Italiji bio je Stjepan Bobek, koji je otkrio da je baš on predložio da klupske boje budu crno-bele. A zašto – to je objasnio posle mnogo godina:

– U ono vreme nije bilo dobrih deterdženata kao sada, niti je materijal bio tako kvalitetan kao današnji. Zbog toga se događalo da posle nekoliko pranja jedan crveni ili plavi dres izbledi više, a drugi manje, pa kad izađemo na igralište kao da nismo iz istog tima. A crno i belo ostaju isti. Pored toga naši ljudi su, uglavnom, crnomanjasti, pa se to uklapa.

Bobek nije gledao prvu Partizanovu utakmicu u crno-belim dresovima. Tada je bio trener varšavske Legije. Novinari nisu obratili posebnu pažnju na nove dresove – valjda su navikli da Partizan nosi različite boje (čak i crveno-bele kao Crvena zvezda).

Jedino je nedeljnik „Futbal”, koji je u to vreme predložio da klubovi, pored stalne boje dresa, imaju i klupsku zastavu, preneo 11. marta 1959, izjavu sekretara Partizana Slavoljuba Slavka Ivanovića: „U nedelju pre podne objavljeno je preko glasnogovornika na Stadionu JNA, da su crno-beli prugasti dresovi od sada stalna boja Partizana.”

Tako je odlučio fudbalski klub. A ostali su ga sledili. „Partizanov vesnik” je 27. septembra 1959. pod naslovom „Novi dresovi” objavio:

– Odluka Upravnog odbora Sportskog društva Partizan da društvene boje budu crno-bele proširila se na sve klubove. Sekretarijat Društva je sklopio ugovor sa preduzećima „Zelengora” iz Umke i „Banaćanka” iz Pančeva o izradi garnitura dresova u crno-belim bojama za sve klubove Partizana. Treba napomenuti da će se izraditi veći broj vunenih majica u društvenim bojama koje će članovi Društva i klubova moći da kupuju za ličnu upotrebu.

Foto: „Partizanov vesnik”

 

08. 03. 2019. / 21:59|