Julius Ukrainčik – fudbalski čovek za sva vremena

Julius Ukrainčik – fudbalski čovek za sva vremena

Fudbal kao globalna planetarna preokupacija ima svoje junake na terenu i oko njega, koje uglavnom svi poznaju i dive im se ili su im se divili u prošlim vremenima. Ima i onih koji su mnogo doprineli razvoju ove igre, a o njima se danas vrlo malo ili skoro, pa uopšte, i ne zna. Dovoljan razlog da spomenemo jedno ime, koje svom snagom svojih dela to zaslužuje.

Njegovo zanimanje je bilo sportski menadžer. Nije bilo značajnijeg susreta, većeg takmičenja kome nije prisustvovao.

Zvao se Julius Ukrainčik i rođen je 1911. u Varšavi (Poljska), a preminuo u Parizu 1978. Bio je jedan od najvećih posleratnih sportskih (a posebno fudbalskih) menadžera i zaljubljenika loptanja.

Imao je viziran pasoš za 73 zemlje sveta, tako da je u svakom trenutku mogao da odleti radi posla u Severnu i Južnu Ameriku, da bi se već sutradan vratio u svoj biro u Parizu. Deviza u poslu mu je bila – sve moram sam da završim. Kao pomoćnika imao je samo jednu sekretaricu, korespodenta, koja je odgovarala na mnogobrojna pisma, telegrame ili telefonske pozive iz celog sveta. U odnosima je bio krajnje korektan i od ugovorenih susreta njemu je pripadalo maksimalnih 10% od prihoda, kako je i predviđeno 33. paragrafom FIFA pravilnika

Pored organizovanja turneja, bavio se i priređivanjem velikih međunarodnih turnira svetskog ranga. Pripremio je nekoliko njujorških turnira, zatim pariskih, turnir Kup Mohameda V u Kazablanci (Partizan jednom bio pobednik) itd…

On je toliko bio razgranao svoj posao, da je malo koja ekipa iz Evrope mogla da zamisli svoj put preko okeana bez njegove pomoći. Ovaj poznati menadžer imao je i svoju tzv. „crnu listu” na kojoj su se nalazili klubovi čije su se Uprave ponašale nekorektno u nekim slučajevima.

U mladosti nije ni pomišljao da će jednog dana postati tako značajna i poznata ličnost svetskog fudbala. Dok je živeo i radio u svojoj rodnoj Poljskoj, bio je prosečan golman u jednoj nižerazrednoj ekipi. Usput je i studirao na Tehničkom univerzitetu u Brnu, da bi se ipak opredelio da bude sportski novinar. Rat je prekinuo sve njegove planove, pošto je interniran, a nakon završetka rata nije se ni vraćao u svoju zemlju, već se nastanio u Parizu.

Zanimljivo je da je već 1946. godine organizovao hokejašku utakmicu između jednog francuskog tima i američke vojne selekcije. Kasnije je postao ekskluzivni menadžer Stad Fransa, da bi iz godine u godinu širio svoje poslovne veze i tokom svoje karijere došao je do cifre od 5.000 organizovanih velikih mečeva.

To posleratno vreme sa današnje distance veoma je teško shvatiti, jer je to praktično bila zora modernog fudbala. Da bi se shvatio puni kontekst ovoga o čemu pišemo, potrebno je napomenuti da je to bilo vreme daleko od ludila koje fudbal danas generiše. On je bio ograničen na nacionalni nivo i radijske prenose, a pored utakmica nedeljom popodne, vesti su bile uglavnom teško dostupne za gro sportskih novinara.

(Limburgs Dagblad, 23 maart 1963)

Ovo je posebno važilo za zemlje istočne Evrope. U njima su se pored informativnih muka, prvenstva igrala po principu dugih zimskih pauza u prvenstvu i da bi se taj prazan hod premostio, Ukrainčik je počeo da organizuje mečeve istočnoevropskih ekipa sa područja SSSR, Mađarske, Čehoslovačke, Poljske, Rumunije, Jugoslavije sa suparnicima iz zapadnoevropskih zemalja. Bili su to vrhunski mečevi, a i naši klubovi su bili u njegovom tefteru, pa je tako javna tajna bila da je bio „ekskluzivac” Partizana tokom pedesetih, šestdesetih i sedamadesetih godina prošlog veka. Organizovao je turneje i mečeve još i C. zvezdi, OFK Beogradu, Vojvodini i pomagao oko transfera igrača…Partizanu je po dostupnim podacima organizovao oko 100 mečeva po raznim zemljama na više kontitnenata.

Njegov tadašnji stan u Parizu bio je stecište najpoznatijih fudbalskih zvezda iz celog sveta. Mnogi su se baš njemu obraćali kako bi im pomogao da pređu iz jednog kluba u drugi. Način na koji je on radio, podrazumevao je da će biti unosan za sve strane koje u njemu učestvuju, zbog čega je bio omiljen u fudbalskom svetu. Mnogim igračima je više bilo stalo da budu u dobrim odnosima sa njim, nego sa svojim trenerima ili predsednicima…

Govorio je 8 jezika, što mu je omogućavalo da sa lakoćom kontaktira sa poslovnim prijateljima iz celog sveta. Primao je na adresu svog pariskog biroa oko 300 sportskih listova i časopisa iz mnogih zemalja, što mu je pomoglo da uvek bude u materiji i dobro obavešten. Zbog svega nabrojanog, Julius Ukrainčik je sve do kasnih sedamadesetih godina prošlog veka važio za nekrunisanog kralja fudbalskog tržišta. U poslu ga je nasledio sin, koji je nastavio da se bavi istim poslom…

Jedan od idejnih tvoraca Kupa šampiona u fudbalu

U Lisabonu se 4. septembra 1955. godine odigrao prvi meč Kupa šampiona, novoformiranog takmičenja u kome će svake godine odmeravati snage šampioni evropskih zemalja.

Svi medijski izvori su naveli da je idejni tvorac bio novinar francuskog L’ekipa Gabrijel Ano, ali malo njih zna da je podjednako zaslužan i Julius Ukrainčik, popularni Uki.

Naime, njih dvojica su još tokom svetskog prvenstva 1954. godine u Švajcarskoj pravili plan kako da organizuju prvo takmičenje evropskih klubova, koje će biti gledljivo i unosno za sve učesnike, pa je pao dogovor da Ano ubedi vlasnike svog lista da budu pokrovitelji prvog Kupa šampiona (dali su i prvi pehar), a Ukrainčik je uzeo na sebe da organizuje klubove koji bi učestvovali u njemu. Tako se i desilo da Partizan dobije vajld kard pozivnicu da igra u tom prvom Kupu šampiona, iako nije bio prvak Jugoslavije, pošto je Julius odlično znao da Partizan ima jedan od najboljih evropskih timova i da će biti atrakcija kao učesnik. Nije  se prevario…

(Archief de Telegraaf, 12 januari 1955)

Do kakvih se visina vinula ova revolucionarna ideja dvojice vizionara, lako je videti danas, ali vredi napomenuti da je Ukrainčik bio ismejavan od mnogih sportskih funkcionera spočitavajući mu da je čista utopija to što planira, a neki fudbalski poslenici su čak to nazivali i cirkusom…

Glede svega gore iznetog, bila nam je namera da se prisetimo ovog fudbalskog biznismena i vizionara i makar mu posthumno odamo priznanje za zasluge u razvoju fudbalskog sporta. Partizana – posebno, jer je tokom mnogo godina bio dobri duh crno-belih.

Julius Ukrainčik ili Jules Duraincie (potonje ime i prezime) je to, svakako, zaslužio! Nesumnjivo!

19. 03. 2019. / 12:26|