Пехар из бечке шуме

Пехар из бечке шуме

Фудбалски клуб Партизан је основан у октобру 1945. године као клуб, у рату победничке, Југословенске армије.

Одмах по завршетку рата и обнављању многих клубова, па и формирању нових, одржано је од 3 – 9 септембра 1945. (Партизан још није био основан) првенство република и покрајине Војводине у фудбалу по куп систему (КиМ још није била формирана као покрајина) на коме је учествовао и тим југословенске армије из кога је после само месец дана створен Партизан и као такав је имао могућност да доведе у своје редове врхунске играче који су се у том тренутку затекли у армијским редовима.

Пошто су оснивачи Партизана били ратни команданти Пеко Дапчевић, Коча Поповић, Светозар Вукмановић – Темпо, Отмар Креачић, Ратко Вујовић – Чоче, Партизан је њима захваљујући у своје редове довео све што је у том тренутку било најбоље на челу са Стјепаном Бобеком. Направљен је, фактички, дрим тим оног времена, који је имао задатак у то послератно време да путује по Европи и игра пријатељске утакмице и тиме промовише нову Југославију.

Један од најјачих традиционалних турнира тих првих послератних година одржавао се у Бечу, престоници средњеевропског фудбала, који је пре рата, а и после, све до средине педесетих година, представљао најбоље што је европски фудбал имао. Посебно је у томе добра била Аустрија као земља са својим чувеним клубовима (Рапид, Аустрија, Вакер…) и асовима, као што су: Ернст Хапел, Синделар, Ханапи (капитен репрезентације), Биндер (имао је топовски шут), Оцвирк, голман Земан, браћа Кернер…Због тога је било неписано правило да аустријски клубови скоро, па редовно, освајају победнички пехар. Много година уназад – Ференцварош, Хонвед, МТК, Спартa, Славија и многе друге чувене екипе поражене су напуштале Беч.

Герхард Ханапи

Copyright: AZ Fotoarchiv, Sammlung Wiberal

На турнир 1949. године, од 16 – 18. априла, позван је и Партизан, а учесници су били Рапид и Вакер из Беча, као и Лозана из Швајцарске. Спомена ради – Рапид је био важећи шампион Аустрије, а Вакер тренутни лидер на табели аустријског првенства.

Први меч на препуном Пратер стадиону пред 50.000 Бечлија отворили су Партизан и Рапид 17. априла 1949. Нека писцу ових редова буде дозвољено да пренесе утиске некадашњих мајстора фудбала који су учествовали на овој утакмици (Валок је и данас једини жив), чији је једнодушни закључак био, да је виђен врхунски атомски фудбал. Није ни чудо с обзиром на све мајсторе који су се нашли на терену, једни наспрам других.

Партизан је истрчао у саставу: Шоштарић Чолић, Петровић, Чајковски, Јовановић, Атанацковић, Стрнад, Боба Михајловић, Валок, Бобек и Симоновски.

 Рапид је предводио чувени голман Валтер Земан, а поред њега ту су били и Ернст Хапел, Стефан Вагнер, Алфред Павуца, Макс Меркел, Франц Каспирек, Франц Вагнер, Леополд Гернхарт, Франц Биндер, Роберт Динст, браћа Алфред и Роберт Кернер, Леополд Строл…

Ернст Хапел

Фото: Wikipedia

Гледаоци убеђени да ће њихови љубимци да прегазе Балканце, али то се није десило. Био је то судар чувене бечке фудбалске школе и Партизановог WM система са изменама места, коју је протежирао чувени стратег Партизана Иљеш Шпиц. Била је то поподневна рапсодија у којој је Партизан победио са 2:5. А није баш кренуло по добром…

Већ у 6. минуту Биндер је послао право ђуле у горњи десни угао гола Шоштарића и то је било 1:0 за домаће. Но, већ у 10. минуту после прелепе комбинације целог навалног реда, Валок поравнава на 1:1, али један од браће Кернер доводи Рапид поново у вођство, да би до полувремена, тачније у 35. минуту Бобек изједначио на 2:2.

Бобек поново тресе мрежу у 59. минуту, Валок на пас Бобека повећава на 4:2 у 75. минуту, а тачну на И ставља Штеф Бобек у 83. минуту – 2:5.

После меча, чувени аустријски новинар Хуго Мајзл у фудбалском заносу лаконски констатује: ,,Бобек, какав је то играч…“

У другом мечу турнира Вакер и Лозана одиграли су нерешено 1:1.

Макс Меркел

Фото: Wikimedia Commons

Дан касније, копља су укрстили Вакер и Партизан да одлуче ко ће бити победник турнира на опет препуном Пратеру. У односу на меч са Рапидом, извршене су две измене: уместо Атанацковића наступио је Дреновац, а Валока је заменио Сенчар. И овај други меч фудбалери Партизана жељни доказивања одиграли су као у трансу показавши све лепоте фудбалске игре.

Велемајстор фудбалске игре Стјепан Бобек постигао је два гола у 50. и 63. минуту за вођство од 0:2 и сви су мислили да је ту крај утакмице, посебно што су играчи Партизана доминирали на терену. Но, да не буде баш све потаман, побринуо се судија, који домаћинима признаје гол из очигледног офсајда,  а онда и свира пенал, који је он једини видео на стадиону, чиме је резултат изједначен на 2:2. Но, чак ни судија више није могао да учини и Партизан је нерешеним исходом освојио велики златни пехар победника турнира.

Објективна бечка штампа је наредних дана сипала комплименте на рачун Партизана, што је умногоме допринело да Партизан тог доба стекне реноме тима високих вредности, чак међу пет најбољих у Европи.

Наводимо само један од многобројних написа у бечкој штампи уз прегршт комплимената:

,,Велика игра, великог тима и наша туга. Изгубили смо… Од бољег.

Каква господа!

Тако је било некад, више тога нема, нажалост….Фер плеј је нестао доласком новца на фудбалске меридијане…

18. 04. 2019. / 08:11|