Матекалове против Бaзбијевих беба

Матекалове против Бaзбијевих беба

Тимови предвођени судијском тројком из СР Немачке на челу са Куртом Ченчером

Давно беше април 1966. Протекле су већ 53 године, али сећања на легендарни двомеч два велика тима тог фудбалског доба, Партизана и Манчестер јунајтеда, не бледе.

То посебно, када се узму у обзир и околности у којима је меч одигран, јер је свим љубитељима фудбала познато да је Мачестер јунајтед само осам година пре тога, играо у Београду четвртфинале, избацио тадашњег првака Југославије Ц. звезду, а по повратку у Енглеску (6. фебруара 1958), догодила се трагична авионска несрећа у којој је страдала већина експедиције Манчестера. Четворица преживелих – тренер Сер Мат Бaзби, голман Хари Грег, Били Фолкс и потоњи Сер Боби Чартлтон, поново су стигли у Београд на још један дуел са југословенским шампионом, овога пута у полуфиналу Купа шампиона против Партизана.

Бaзби је једва преживео, а већ ујесен 1958. је био поново за кормилом и започео стварање новог тима. Ово што је имао пред утакмицу са црно-белима је стварао свих ових година, а то је богами, тим за респект. Од голмана Грега до левог крила Конелија све репрезентативац до репрезентативца, а њих је чак имаo и на клупи. Уствари, тај Манчестер је репрезентација састављена од репрезентативаца Енглеске, Шкотске и Ирске.

Вреди напоменути да је тај тим Манчестера јунајтеда, који је настрадао у Минхену после дуела у четвртфиналу Купа шампиона 1958. већ био виђен као будући шампион Старог континента, јер су сви фудбалски стручњаци имали неподељено мишљење да је Мат Бaзби са својим момцима једини био способан да се одупре Реалу из Мадрида. Нешто слично је важило и 3 године пре тога у првом Купу шампиона, када је тим Партизана такође словио за један од најбољих, ако не и најбољи тим на Континенту, као и Манчестер јунајтед те ’58. године, а да живот пише заиста романе, могли су се уверити сви љубитељи фудбала и пред ове дуеле у априлу 1966. јер је екипа Манчестер јунајтеда поново међу стручњацима фудбала била проглашена за великог фаворита за освајање трофеја, уз екипу Партизана, која је такође те године имала изузетно висок рејтинг. Манчестер јунајтед није ни тада успео, иако је имао нестварно добар тим, али му је то пошло за руком 2 године касније када је у финалу победио екипу Бенфике са 4:1 (додуше у продужецима и на Вемблију) и коначно пригрлио толико жељени трофеј. Партизану то, нажалост, није пошло за руком…

Но, идемо редом…Црно-бели су пуни самопуздања после елиминације Спарте из Прага са доста оптимизма дочекали госте из Енглеске, а Бaзбијеви момци и сва штампа са острва су били убеђени у пролазак Манчестера у финале. Већ на жребу, који је обављен у луксузном хотелу Карлтон у Кану, Мат Бaзби је имао могућност да бира где ће се играти први меч и одабрао је да домаћин првог меча буде Београд. Енглески шампион је у четвртфиналу у Манчестеру победио Бенфику само с 3:2, а у Лисабону чак с 5:1.

Да ли уопште треба спомињати колико је интересовање владало за овај меч? Све улазнице су биле распродате док дланом о длан… Продато је 39.000 улазница од којих је остварен рекордан приход са једне фудбалске утакмице одигране у Београду до тада – 58 милиона динара.

Уочи утакмице с Манчестером британски амбасадор у Београду сер Данкан Вилсон је приредио у својој резиденцији пријем за играче оба тима.

Сусрет је почео у среду, 13. априла 1966, у 16 ч, после предигре пионира Партизана и Радничког (Б). 

„Црно-бели” су победили енглеског првака с 2:0 (0:0).


ПАРТИЗАН – МАНЧЕСТЕР ЈУНАЈТЕД 2:0 (0:0)

Београд, 13. април 1966. Прва утакмица полуфинала.
Стадион ЈНА. Гледалаца: 50.000
Судија: Курт Ченчер (СР Немачка)
Стрелци: Хасанагић 46′ и Бечејац 58′.

Партизан: Шошкић, Јусуфи, Михајловић, Бечејац, Рашовић, Васовић, Бајић, Ковачевић, Хасанагић, Миладиновић, Пирмајер.

Манчестер Јунајтед: Грег, Бренан, Дан, Криранд, Фолкс, Стајлс, Бест, Ло, Чарлтон, Херд, Конели.


Mеч у Београду је имао два дијаметрално супротна полувремена. У првом, Партизан је био мало бојажљив, а гост опрезан, иако је имао и две-три полуприлике и једну нестварну, када је Денис Ло са пола метра погодио пречку и то као да је наговестило догађаје у наставку меча. Окуражени Партизан, схвативши да то баш и није тим каквог су они замишљали у својој машти, кренуо је од силовито, и већ у 46. на центаршут Јусуфија, Хасанагић је прелепим лоб ударцем главом погодио саме рашље гола Харија Грега за вођство белих.

Гол Хасанагића за вођство од 1:0

После фаула Криренда на Пирмајером у 58. лопта је стигла до Васовића, овај је идеално дугом лоптом пронашао Бечејца, који је прима на груди и док је падала на траву јаким ударцем је дропком спровео у небрањену мрежу.

Партизан је постигао још један потпуно регуларан гол, али му га је судија Ченчер поништио из само њему знаних разлога. А да је Хасанагић у 70. постигао из изгледне прилике и трећи гол, пут у Манчестер био био вероватно туристички…Но, два гола предности су била таман толика, да се црно-бели и надају, али и стрепе од реванша. Ипак, реванш је очекиван са великм нестрпљењем, иако су оба противника била хендикепирана – Партизан повредом Ковачевића и изостанком Галића (служио је у ЈНА), а домаћин је меч одиграо без, у том тренутку најбољег играча, Џорџа Беста. 

Фото: Драган Кнежевић

Играчи Партизан пред почетак меча у Манчестеру

На сам дан реванша Мат Бaзби је прославио 20 година рада у Манчестер јунајтеду, иако је са првим тимом почео да ради 1950. године. Интересантан је и податак, да је Шкотланђанин Бaзби своју играчку каријеру углавном провео у локалном ривалу Манчестер ситију и Ливерпулу, што му није сметало да постане легенда овог другог дела Манчестера.


 МАНЧЕСТЕР ЈУНАЈТЕД – ПАРТИЗАН 1:0 (0:0)

Манчестер, 20. април 1966. Реванш утакмица полуфинала.
Стадион ОЛД ТРАФОРД. Гледалаца: 62.500
Судија: Готфрид Динст (Швајцарска) 
Стрелац: Стајлс у 72.

Манчестер Јунајтед: Грег, Бренан, Дан, Криранд, Фолкс, Стајлс, Андерсон, Ло, Чарлтон, Херд, Конели.

Партизан: Шошкић, Јусуфи, Михајловић, Бечејац, Рашовић, Васовић, Бајић, Давидовић, Хасанагић, Миладиновић, Пирмајер.


У реваншу на Олд Трафорду је тутњало свих 90 минута, а од гола Нобија Стајлса у 72. минуту још и жешће, али су Шошкић, Рашовић (тад је добио надимак – Див са Олд Трафорда) и Васовић провели цео меч у ваздуху, припомогнути остатком екипе, што је на крају резултирало великим слављем. Био је то меч који је подсећао на неко финале, меч нерава и убитачног темпа који су диктирали неуморни Денис Лоу и Боби Чарлтон, вероватно у том тренутку најбољи тандем везњака у европском фудбалу. Минути су пролазили споро, а тамо где се није могло ногом, Васовић, Рашовић и Јусуфи су подметали главу. Шошкић је поново био бриљантан. После меча на заједничком банкету, Боби Чарлтон је изјавио: „Шошкић је други велики голман кога смо гледали овде у Енглеској, први је био Беара!”

Меч на Олд Трафорду имао је и своју другу страну медаље. Неодлучног судију Швајцарца Готфрида Динста (исти онај који је две године касније отео у Риму титулу првака Европе Југославији), који је толерисао својим одлукама грубу игру домаћина, што је довело до појаве неколико инцидента, који су запретили да се меч можда неће ни завршити регуларно. Најпре је Криренд нокаутирао Миладиновића, потом и Стајлс Давидовића, да би Динст реаговао тек у тренутку када је Криренд поново насрнуо на Миладиновића, а овај му вратио мило за драго гађајући га лоптом. Динст је нашао „соломонско решење” – искључио је и Криренда и Миладиновића, а то је, после се испоставило, био један од главних узорка пораза Партизана у финалу против Реала, пошто је меч морао да игра без, у том моменту феноменалог Миладиновића.

Ипак, црно-бели су издржали све атаке грубих домаћина и на крају су полетели један другом у загрљај – ушли су у финале! Незабораван тренутак целе генерације…

За крај извештаја снимак меча у Манчестеру дужине 40 минута из приватне колекције…

Новински написи и програм меча из Манчестера

Партизанов весник

Темпо

Програм меча у Манчестеру

Сви мечеви до финала

20. 04. 2019. / 07:51|