Последња ноћ златне генерације „Партизанових Беба“

Последња ноћ златне генерације „Партизанових Беба“

66_tim

Стадион Хејсел у Бриселу, 11. мај 1966. почетак у 19.30 часова…

Супарници на терену – Реал Мадрид и Партизан…

brisel_1

На центру немачки судија Крајтлајн са капитенима Шошкићем и Хентом…

249_1

Судија Крајтлајн 40 година после финала

Било је то пре 53 године, а Партизан први наш клуб у историји који је играо финале Купа шампиона. За оне навијаче који мало знају о том датуму, данас враћамо точак историје мало више од пола века уназад.

Улазниц аса меча на Хејселу

У јесен 1965. године Куп европских шампиона је ушао у свој једанаести циклус. По именима учесника, по приказаним играма, по интересовању, по приходима, то је већ било такмичење највишег рејтинга на свету. Партизан је за собом имао већ четири покушаја да се пробије међу најбоље, али није успевао. И не само Партизан, већ сви клубови из Источне Европе још у раним круговима такмичења наилазили су на непремостиве препреке. Прво је то успело Партизану у такмичењу за десети Куп шампиона – стигао је до последњег степеника, до финала, као први клуб из овог дела света и изазвао дивљење читаве Европе. Партизан, не само што је дошао до финала, него је на том путу елиминисао шампионе земаља високог реномеа.

brisel_program

Најпре шампиона Француске, Нант. У Београду, 22. септембра 1965. године, пред 30.000 гледалаца, побеђен је Нант са 2:0 (стрелци Галић и Хасанагић). У Нанту, 13. октобра у реваншу је било 2:2 (Ковачевић и Галић). Тако се Партизан пласирао међу шеснаест клубова који иду даље. У осмини финала, 9. новембра, у Београду је побеђен првак Немачке Вердер са 3:0 (у последњих двадесет минута стрелци су били Јусуфи, Пирмајер и Хасанагић). У реваншу, 19. новембра 1965, пред 30.000 гледалаца, Партизан је успео да се одупре снажном ривалу, примио је само један гол и обезбедио наставак такмичења на пролеће 1966. – био је међу осам најбољих на континенту.

Жреб је тада црно-белима доделио првака Чехословачке, Спарту. У Прагу, 2. марта, пред 35.000 гледалаца, Партизан је повео голом Хасанагића, али су Чеси преокренули резултат и на крају победили са 4:1. Партизану нису даване никакве шансе да може да надокнади толику предност ривала. Ипак, успео је.

sparta_gegic

Гегић и Бајић на мечу са Спартом у Београду

У Београду, 9. марта, пред 50.000 својих навијача не само да је надокнађена предност Спарте, него је пала „петарда“ – 5:0 (Ковачевић и Хасанагић по два и Васовић).

muja_gol_macester

Гол Хасанагића против Манчестер јунајтеда

Ривал у полуфиналу је био првак Енглеске, Манчестер Јунајтед. У Београду, 13. априла 1966. пред 50.000 сведока, Партизан је победио са 2:0 (Хасанагић и Бечејац). Реванш је игран на чувеном Олд Трафорду у Манчестеру 20. априла пред 62.500 гледалаца. Немајући шта да изгуби, првак Енглеске је тако силовито јуришао да се одбрана Партизана повијала као пред орканом, а Манчестер је голом Нобија Стајлса успео само једном да савлада сјајног Шошкића.

old_traford

Пред почетак меча у Манчестеру

Партизан је „европско чудо“ довео до краја. Пред њим је остао још само Реал из Мадрида.

Протокол са меча у Брислеу

Тог 11. маја 1966. на стадиону Хејсел, пред 60.000 гледалаца, одиграна је финална утакмица.

На терен излазе две најбоље екипе старог континента, Партизан и Реал Мадрид. Бечејац, Рашовић и Васовић не дозвољавају играчима Реала да приђу голу, док Галић, Хасанагић и Пирмајер стварају изгледне прилике за вођство. Полувреме се завршава без голова, мада остаје жал што је ударац Хасанагића завршио само на пречки уместо у мрежи. Друго полувреме почиње доминацијом црно-белих, које је крунисано сјајним голом Васовића уз ерупцију радости на Хејселу. Недуго затим, на нашу велику жалост, Реал је изједначио, а убрзо и повео са 2:1, што је био и коначан резултат великог финала.

gol-vasovica-u-briselu

Водећи гол Васовића

Партизан је наступио у саставу:

Шошкић, Јусуфи, Михајловић, Бечејац, Рашовић, Васовић, Бајић Ковачевић, Хасанагић, Галић, Пирмајер. Тренер је био Абдулах Гегић, а „технико” Станислав Виргилије Попеску.

Лопта са којом је одиграно финале

Партизан је поклекао на последњем степенику, иако је после успешних наступа у претходна четири кола стекао сигурност&нбсп; и велику репутацију у европским фудбалским круговима. Више ниједна његова победа није могла да се сматра изненађењем.

Најслабија карика југословенског шампиона била је на психолошком плану, и ту је пао. Имали смо тим највеће снаге, али је клуб у том тренутку био слаб за толико успеха и славе и није могао да заустави расуло у најважнијем моменту. То је вероватно највећи разлог неуспеха у финалу, управо тада када је било најпотребније бити стабилан.

Остао је жал за неискоришћеном приликом, али и понос због незапамћеног успеха младе екипе, која се убрзо размилела по Европи.

brisel_galic

Галићева шанса против Реал Мадрида

Кратак извод из есеја о Бебама из пера Боже Копривице

Генерацијама се памти пут до финала Купа шампиона, памти се више него освајање Купа шампиона. У том јуришу падали су првак Француске (избацили Југославију из квалификација за светско првенство у Енглеској), првак СР Немачке (финалиста светског првенства), првак Чехословачке (финалиста Светског првенства), првак Енглеске (светски шампион 1966.) са гол разликом 12:0, уз два неоправдано поништена гола (Мустафе Хасанагића, волеј против Спарте и пројектил Бечејца против Манчестер јунајтеда). Био је то&нбсп;карневал, светковина, транс на стадиону ЈНА, ошамућено пролеће у Београду, срца у галопу кад вечност подрхтава.

Ипак, Партизанове бебе увеле су Београд у ред великих европских престоница. Младићи из Партизанове школе с краја педесетих изашли су из сенке ауторитета асова, из сенке Бобека, Чајковског, Зебеца, Милутиновића, поништили су вештачку причу о Партизану као привилегованом клубу, који је, гле чуда, био пре Беба дванаест година без титуле.

Та генерација освојила је, придобила на хиљаде, на стотине хиљада младих гледалаца. Они су први нови талас у младој послератној држави, а у време кад је Партизан најбоље играо, велике успехе бележила је и репрезентација Југославије. Тако је кренула Партизанова породица (ватерполисти, кошаркаши, шахисти, атлетичари, боксери…) у освајање европских трофеја.

Црно-беле бебе увеле су рок културу у Београд, у Југославију. Бунтовници, а неодољиви. Они су били Парни ваљак пре Камења које се котрља. Тај поход до финала кад слепоочницама путују предели, то освајање слободе (за онога су живот и слобода ко их сваког дана осваја) оставио је већи траг у лепоти, лепоти и традицији Београда, него БИТЕФ, БЕМУС и ФЕСТ заједно. Тај тим у коме су у одбрани, већ у одбрани, четири светска аса: Шошкић, Јусуфи, Васовић, Миладиновић, сви деца Партизана (Шошкићеве одбране у Бремену, у Манчестеру; одбране, три пута један на један, Лоу, Конели, Кид… против Манчестера у Београду; Јусуфијев гол из волеја против Вердера 1:0, центаршут за Хасанагића и 1:0 против Манчестера; Васовићев гол Спарти, на пâс Хасанагића, гол из мртвог угла у рашље за 2:0, пâс на прса Бечејца у срце шеснаестерца за 2:0 против Манчестера; Миладиновић–Шошкић иде на једну високу лопту, под фаулом, слабо боксује ту лопту, и један Вердеров нападач шутира према празном голу, али тамо већ, одавно, стоји Зоран Миладиновић, Хасанагић пâс према Миладиновићу, који је на ивици шеснаестерца, полудесно, окренут леђима голу Спарте и дупли пâс Миладиновића, лопта на пеналу, припитомљена, Хасанагић лобује голмана и 4:0 против Спарте. Ова би заграда могла трајати до краја ове приче…); и Спарта је пала пред Партизаном. Какве су играчине били Бечејац, Рашовић (Див са Олд Трафорда), Љуба Михајловић.

Тај трио напред, Ковачевић, Хасанагић, Галић, најефикаснији трио у историји клупског фудбала на свету. А на крилима Бајић и Пирмајер, њих двојица покривали су сваку стопу терена.

О лепоти голова, то ни у стих не може да стане, то не може у статистичке таблице. Јер, тај ерос, тај усхит, тај сан лебди над стадионом ЈНА, над Београдом. А на терену још играју и Бобеков тим и црно-беле бебе, само мораш да заслужиш да их видиш.

Партизан је победио Манчестер јунајтед, а у енглеском тиму играло је 9 Рунија, 9 Роналда (Португалац) и 9 Гигса, толико је вредео тадашњи напад Манчестера, Денис Лоу, Боби Чарлтон, Џорџ Бест. И финале Партизан–Реал, Танатос–атанатос, као бесмртна смрт, као финале Мађарска–Немачка у Швајцарској. Као финале филма Дивља хорда: Вилијам Холден, Ернст Боргнин, Ворен Оутс, Едмунд Ож Брајен (успешно су завршили свој последњи посао и пуни су им шпагови злата…) враћају се да спасу свог младог мексичког пријатеља Анхела (Хаиме Санчез). Одлазе у смрт, у бесмртност као у шетњу. Какав је то ход, каква охолост и каква је то звучна кулиса, какав рефрен, како то траје. Уз ту музику немаш куд него у смрт. У посмртни почасни рефрен. У вечито финале.

И преда мном, као на води, стих песника, са трга мог детињства, Вита Николића (… и јабланови вити…):

„Нека ме не буде кад будем престао да волим.“

Јест Партизан или пловимо у љубав, љубав или бол, јер с Партизаном сам болестан од неизлечиве младости.

Vlajevac_na_Hejselu

Чувени навијач Ваљевац на терену Хејсела после водећег гола

СВЕ УТАКМИЦЕ ПАРТИЗАНА У КУПУ ШАМПИОНА У СЕЗОНИ 1965/66

ПАРТИЗАН – НАНТ 2:0 (1:0)

Београд, 22. септембар 1965. Прва утакмица првог кола Купа европских шампиона (шеснаестина финала)

Стадион ЈНА. Гледалаца: 30.000.

Стрелци: Галић (37′) и Хасанагић (48′)

Партизан: Шошкић, Јусуфи, Миладиновић, Васовић, Рашовић, Бечејац, Бајић, Пирмајер, Галић, Хасанагић, Ковачевић

Нант: Еон, Грабовски, Де Мишел, Лесенадек, Будзински, Сиодо, Бланше, Гонде, Милер, Симон, Мањи

 

НАНТ – ПАРТИЗАН 2:2 (1:1)

Нант, 13. октобар 1965. Реванш првог кола (шеснаестина финала)

Градски стадион у Нанту. Гледалаца: 23.000

Стрелци: Мањи (32′), Ковачевић (43′), Галић (47′) и Бланше (70′)

Нант: Еон, Грабовски, Де Мишел, Будзински, Лесанадек, Сиодо, Блансе, Гонде, Милер, Симон, Мањи

Партизан: Шошкић, Јусуфи, Миладиновић, Бечејац, Рашовић, Васовић, Бајић, Ковачевић, Галић, Хасанагић, Пирмајер

 

ПАРТИЗАН – ВЕРДЕР 3:0 (0:0)

Београд, 9. новембар 1965. Прва утакмица другог кола&нбсп;(осмина финала)

Стадион ЈНА. Гледалаца: 30.000

Стрелци: Јусуфи (70′), Пирмајер (75′), Хасанагић (81′)

Партизан: Шошкић, Јусуфи, Миладиновић, Бечејац, Рашовић, Васовић, Бајић, Ковачевић, Хасанагић, Виславски, Пирмајер

Вердер: Бернхард, Пјонтек, Хетгест, Стајнман, Бордел, Лоренц, Цебровски, Шиц, Матисак, Фернер, Шулц

 

ВЕРДЕР – ПАРТИЗАН 1:0 (1:0)

Бремен ,17. новембар 1965. Реванш другог кола (осмина финала)

Стадион Вердера. Гледалаца: 30.000

Судија: Вотрон (Шкотска)

Стрелац: Диц (33′)

Вердер: Бернард, Пјонтек, Хетгест, Стајнман, Бордел, Лоренц, Цебровски, Шиц, Матисак, Фернер, Кенел

Партизан: Шошкић, Јусуфи, Дамјановић, Бечејац, Рашовић, Васовић, Бајић, Ковачевић, Хасанагић, Пирмајер, Виславски

 

СПАРТА – ПАРТИЗАН 4:1 (1:1)

Праг, 2. март 1966. Прва утакмица трећег кола (четвртфинале)

Стадион Спарте. Гледалаца: 35.000

Судија: Емсбер (Мађарска)

Стрелци: Хасанагић (15′), Квашњак (20, 54 и 86′) и Басек (74′)

Спарта: Крамериус, Колар, Таборски, Диба, Тихи, Мигаш, Поспихал, Мраз, Квашњак, Машек, Врана

Партизан: Ћурковић, Јусуфи, Миладиновић, Виславски, Рашовић, Михајловић,Вукелић, Давидовић, Хасанагић, Васовић, Пирмајер

 

ПАРТИЗАН – СПАРТА 5:0 (4:0)

Београд, 9. март 1966. Реванш цетвртфинала

Стадион ЈНА. Гледалаца: 50.000

Судија: Руменчев (Бугарска)

Стрелци: Ковачевић (4 и 29′), Хасанагић (35 и 71′) и Васовић (23′)

Партизан: Шошкић, Јусуфи, Давидовић, Михајловић, Рашовић, Васовић, Бајић ,Ковачевић, Хасанагић, Миладиновић, Пирмајер

Спарта: Крамеријус, Колар, Таборски, Мигаш, Тихи, Војта, Поспихал, Мраз, Квашњак, Машек, Врана

 

ПАРТИЗАН – МАНЧЕСТЕР ЈУНАЈТЕД 2:0 (0:0)

Београд, 13. април 1966. Прва утакмица полуфинала

Стадион ЈНА. Гледалаца: 50.000

Судија: Ченчер (СР Немачка)

Стрелци: Хасанагић (46′) и Бечејац (58′)

Партизан: Шошкић, Јусуфи, Михајловић, Бечејац, Рашовић, Васовић, Бајић, Ковачевић, Хасанагић, Миладиновић, Пирмајер

Манчестер јунајтед: Грег, Бренан, Дан, Криранд, Фолкс, Стајлс, Бест, Лоу, Чарлтон, Херд, Конели

 

МАНЧЕСТЕР ЈУНАЈТЕД – ПАРТИЗАН 1:0 (0:0)

Манцестер, 20. април 1966. Реванш полуфинала

Стадион: „Олд Трафорд“. Гледалаца: 62.500

Судија: Динст (Швајцарска)

Стрелац: Стајлс (72′)

Манчестер јунајтед: Грег, Бренан, Дан, Криренд, Фолкс, Стајлс, Адерсон, Ло, Чарлтон, Херд, Конели

Партизан: Шошкић, Јусуфи, Михајловић, Бечејац, Рашовић, Васовић, Бајић, Давидовић, Хасанагић, Миладиновић, Пирмајер

 

ПАРТИЗАН – РЕАЛ МАДРИД 1:2 (0:0)

Брисел, 11. мај 1966. Финале Купа европских шампиона

Стадион: Хејсел. Гледалаца: 60.000

Судија: Крајтлајн (СР Немачка)

Стрелци: Васовић (55′), Амансио (72′) и Серена (75′)

Партизан: Шошкић, Јусуфи, Михајловић, Бечејац, Рашовић, Васовић, Бајић, Ковачевић, Хасанагић, Галић, Пирмајер

Реал Мадрид: Араквистан, Пачин, Санчиз, Пири, Де Филипе, Зоко, Серена, Аманцио, Гросо, Веласкез, Генто

Троделна емисија СЕЋАЊА о финалу у Бриселу – аутор Александар Кованџић (СОС канал)

Бонус видео о Матекаловим бебама у емисији СВЕДОЦИ ИСТОРИЈЕ СОС канала (Аутор Александар Кованџић)

 

11. 05. 2019. / 07:46|