Rešili smo da se pred 164. derbi, a u trenutku kada oba kluba imaju duge pozitivne rezultatske serije, pozabavimo svim aspektima tih, a i nekih drugih serija, koji će nakon svega napraviti jasnu distinkciju između serija Partizana i Crvene zvezde.

Prošle jeseni, pred 163. večiti derbi koji je odigran u Humskoj (krajnji rezultat 1:1), generalni direktor Crvene zvezde je jednom, prilično prepotentnom izjavom kojom je Partizan svrstao u nižu fudbalsku klasu u Srbiji, isprovocirao i adekvatan odgovor na ovim stranicama. Taj jesenji 163. derbi je potom završen rezultatskim remijem (1:1), sa kojim Partizan nikako nije mogao biti zadovoljan – ne samo zato što su crno-beli ostali na istovetnom bodovnom zaostatku kao pre tog derbija („-8“), već i zato što je Partizan vodio od 6. pa sve do 75. minuta utakmice, a posebno zbog toga što je izjednačujući gol primio iz vrlo lako dosuđenog penala od strane sudije Simovića, neposredno nakon nepostojećeg kornera za goste koji je dosuđen iako je protivnički igrač (Katai) bio taj koji je loptu uputio daleko od gola Partizana, zapravo u gol aut…

 

Partizan je nakon ta dva nesrećno izgubljena boda u jesenjem 163. derbiju još „nesrećnije“ izgubio utakmicu u Nišu (0:1), da bi nakon toga zaređao sa serijom od 19 uzastopnih pobeda do današnjeg dana, od kojih su njih 17 zabeležene u prvenstvenim mečevima (preostala 2 u Kupu Srbije). Ipak, uprkos jednoj takvoj fantastičnoj seriji sa kojom bi crno-beli u svakoj drugoj fudbalskoj ligi na svetu makar značajno smanjili bodovni zaostatak u odnosu na večitog rivala (posle poraza u Nišu se taj naš zaostatak popeo na „-9“, jer je Crvena zvezda prethodno odigrala samo 0:0 na svom terenu protiv Javora, što je samo po sebi neverovatan kuriozitet, videćete kasnije i zašto), taj zaostatak do dana današnjeg iznosi 9 bodova. Kako? Pa tako što je Crvena zvezda zaređala sa 20 uzastopnih pobeda do današnjeg dana (17 prvenstvenih i 3 u kupu)!

Mediji su ovih dana puni pominjanja te dve serije između kojih se stavlja znak nekakve jednakosti. Pravljenje distinkcije od toga započinjemo vraćanjem na Partizanov „tango smrti“ iz sezone 2016/17:

Sezona 2016/17 je poslednja sezona (pre ove sadašnje) u kojoj je Partizan uspeo da se podiči jednom sjajnom rezultatskom serijom u domaćim takmičenjima. Bila je to sezona u kojoj se Partizan, baš kao i ove sezone, rano oprostio od evropskog takmičenja (ispao je u kvalifikacijama od poljskog Zaglebja) i potom je, potpuno skoncentrisan na domaća takmičenja, od jeseni 2016. pa do kraja maja 2017. godine odigrao čak 35 utakmica u domaćim okvirima u kojima nije bio poražen – 29 utakmica u prvenstvu (bilans 26-3-0) i 6 utakmica u kupu (bilans 5-1-0), ukupan bilans 31-4-0! Takva jedna serija je dovela do osvajanja najdraže titule u istoriji kluba, odnosno do osvajanja duple krune, a uz to je bila „ispečatirana“ rezultatima ostvarenim u večitim derbijima – Partizan je pobedio Crvenu zvezdu na svom stadionu (1:0), pa je zatim remizirao protiv Crvene zvezde na njenom stadionu (1:1) tako što je primio gol iz očiglednog gol auta (?!), pa je pobedio Crvenu zvezdu i na njenom stadionu (3:1), da bi naposletku tu istu Crvenu zvezdu pobedio i u finalu kupa na svom stadionu (1:0). Dakle integralni deo ove serije su rezultatski 3, a suštinski čak 4 pobede Partizana nad večitim rivalom.

Osvajanjem šampionske titule u toj sezoni 2016/17, odnos u titulama između večitih rivala je poslednji put izjednačen u novijoj istoriji (27:27). To je toliko ražestilo neke ljude tada aktivne u domaćem fudbalu (neki su i dalje aktivni, neki i nisu) da smo vrlo brzo nakon toga, počev od leta 2017. godine, bili svedoci komšijskog „osvajanja titule“ iz 1946. godine. Za tu svrhu i namenu su poslužili kvalifikacioni turniri odigrani 1945. i u prvoj polovini 1946. godine, po regijama novoformirane Federativne Narodne Republike Jugoslavije, kako bi se odredili učesnici prvog posleratnog fudbalskog državnog prvenstva u sezoni 1946/47 ?!? Subotički Spartak se kvalifikovao na to prvenstvo kao prvak turnira u Vojvodini, Crvena zvezda kao prvak turnira u „užoj Srbiji“ (republika bez pokrajina), a 72 godine nakon toga saznali smo da je ovo drugo isto što i titula nacionalnog šampiona osvojena u jednoj suverenoj i međunarodno priznatoj zemlji !?! Prosto neverovatno.

Ohrabren time da je u stanju i u poziciji da 2017. i 2018. godine „osvaja titulu“ iz 1946. godine, naš večiti rival je u sezonama 2017/18, 2018/19, 2019/20 i u dosadašnjem toku sezone 2020/21 ostvario sledeće prvenstvene bilanse u onome što se danas zvanično zove Linglong Tire Super liga Srbije:

• Prvenstvo 2017/18: 37 mečeva, bilans 32-4-1
• Prvenstvo 2018/19: 37 mečeva, bilans 33-3-1
• Prvenstvo 2019/20: 30 mečeva, bilans 25-3-2
• Prvenstvo 2020/21 do sada: 29 mečeva, bilans 27-2-0
——————————————————————————
Ukupno: 133 meča, bilans 117 pobeda, 12 remija, 4 poraza

Ovakav procenat uspešnosti (gotovo u decimalu 90% pobeđenih prvenstvenih utakmica!) je, u to smo sigurni, na ovolikom uzorku do sada nezabeležen u bilo kojoj ligi u Evropi. Za svet, pogotovo onaj treći, nerazvijeni, ne možemo ovog sekunda da garantujemo, ali kada su u pitanju evropske lige, pa makar i one najmanje kvalitetne u kojoj često jedan klub rezultatski dominira – ovako nešto nikada ranije viđeno nije. Da stvar bude još apsurdnija – sve ovo je Crvena zvezda uradila igrajući u svim ovim sezonama paralelno i kvalifikacije a i grupne faze evropskih takmičenja (u dva navrata i po dve utakmice nakon grupnih faza). To je svuda u Evropi dodatni faktor rizika da se češće kiksira u šampionatu. Svuda, ali ne i u Srbiji.

Kada su u pitanju večiti derbiji, tj. prvenstveni mečevi C. zvezde i Partizana u istom ovom periodu, odigrano ih je 9, od kojih je C. zvezda pobedila dva puta, Partizan jednom, a čak 6 utakmica je završeno remijem (na stranu to što je Partizan u više tih remija bio oštećen sudijskim greškama). To govori o priličnoj izjednačenosti rivala u derbijima, a tas čak ide na stranu crno-belih ako se prisetimo dva velika trijumfa Partizana u istom tom periodu u kup takmičenjima (pobeda 2019. u finalu u komšiliku i pobeda 2020. u polufinalu u Humskoj – oba puta samo sa po 1:0, iako je Partizan u obe utakmice bio mnogo bolji rival i jedva da je dozvolio rivalu neki udarac na svoj gol).

Četiri prvenstvena poraza koja je C. zvezda pretrpela za 3,5 godine igrajući srpsko prvenstvo bili su:

• 0:1 u Kruševcu od Napretka (oktobar 2017.), kada je utakmica produžena 7 minuta, a u pretposlednjem minutu tog produžetka je Nikola Mitrović, bivši igrač Partizana, predivnim lobom nakon kontre postigao gol za pobedu.
• 2:3 na Banovom brdu od Čukaričkog u plej ofu (april 2019.), kada je C. zvezda, u za sebe takmičarski potpuno nebitnom meču, vodila sa 2:0, a onda je usledio veliki preokret Čukaričkog kojim je Partizan, nekoliko kola pre kraja prvenstva, došao na ivicu ambisa zvanog neigranje Evrope naredne sezone – ne samo zbog u tom trenutku vrlo nezavidnog plasmana na tabeli, već i zbog činjenice da ga je tek očekivao revanš polufinala kupa u Nišu.
• 0:2 u derbiju u Humskoj (septembar 2019.)
• 1:2 u Senti od TSC-a (juni 2020.), opet u potpuno takmičarski nebitnom meču za C. zvezdu, u pretposlednjem kolu prvenstva, nakon što je „preko noći“ ukinut plej of.

Osim u ova četiri navrata, C. zvezda nije pobedila u još samo 12 prvenstvenih utakmica u ove tri i po godine – u pitanju su remiji, a polovina njih se desila u večitim derbijima, tj. Partizan im je u šest takvih mečeva bio takmac.

Dakle izuzmu li se večiti derbiji u poslednje 3,5 godine, dolazimo do prvenstvenog bilansa Crvene zvezde protiv „ostatka Srbije mimo Partizana“ koji glasi:

124 utakmice, 115 pobeda, 6 remija, 3 poraza (!)

To je već 93% ostvarenih pobeda na ovakvom jednom ogromnom uzorku. Ne, ovako nešto definitivno nikada do sada nije viđeno u Evropi, u bilo kojoj nacionalnoj ligi najvišeg ranga. Da li je ovo za prijavu u Ginisovu knjigu rekorda, za neku drugu prijavu, ili za javno ignorisanje i ćutanje na ovu temu – ko će ga znati. U Srbiji se svakako radi ovo poslednje – ćuti se, pošto ovaj statistički (činjenični) podatak niste do sada nigde mogli da pročitate poslednjih dana i sedmica, otkad se priča o trenutnim serijama Partizana i Crvene zvezde…

Nije ni ovde kraj priče o serijama i nizovima, posebno zbog toga što se 164. derbi u sredu igra u komšiluku: Elem, u sezoni Partizanovog „tanga smrti“ (2016/17) je slavljena pobeda na komšijskom stadionu od 1:3, golovima Leonarda (2) i Tavambe. Bio je to 154. derbi odigran 18.04.2017, a tom pobedom se Partizan u plej ofu bodovno poravnao sa Crvenom zvezdom (kasnije ju je i prestigao i osvojio najdražu titulu u svojoj istoriji).

Da li znate da je to do danas i poslednja prventvena utakmica koju je Crvena zvezda izgubila na svom stadionu? Ako niste znali, sada znate. Nakon te utakmice je naš večiti rival odigrao tačno 70 prvenstvenih utakmica na svom stadionu, sa bilansom 65-5-0 !? Naravno da nikoga ne treba da čudi da im je u ovih 5 remija baš Partizan bio najčešći protivnik. On je to bio čak tri puta – u 155. derbiju (0:0 u avgustu 2017, kada sudija Grujić nije svirao penale u prvom poluvremenu na Jankoviću i na Tavambi), u 159. derbiju (1:1 u martu 2019, kada je Partizan dugo vodio i tek u finišu primio izjednačujući gol) i u 162. derbiju (0:0 u martu 2020, kad je rival taj remi slavio u medijima kao pobedu, a Partizanov medicinski sektor gledao kako da najbrže zdravstveno povrati namerno pretučene i teško povređene Sadika i Sumu).

Šta očekivati u sredu u komšiluku? Treba očekivati Partizan koji će sigurno ići na pobedu, koji će sve podrediti toj pobedi i koji ne bi bio zadovoljan nerešenim rezultatom čak ni ako bi on sam do tog remija stigao postignutim golom tek u nadoknadi vremena. Što se Crvene zvezde tiče, ona bi sigurno ovog sekunda potpisala remi, iako bi sa njim ugrozila onaj svoj procenat od 90% prvenstvenih pobeda u poslednje 3,5 godine. Crno-belima bi pobeda u 164. derbiju višestruko značila – ostavila bi nam neku minimalnu nadu u borbi za titulu u preostalih 8 kola (predaje nema do kraja, posebno dokle god „matematika“ kaže da je titula teoretski i dalje dostižna, a u krajnjoj liniji treba „vežbati dobar mentalitet“ i za Evropu od leta), ali bi i na nekin način potvrdila distinkciju u poređenju ovih i onih pobedonosnih serija, nizova itd. Bilo bi krajnje vreme i da jednom u derbiju u komšiluku, posle dužeg vremena, napokon vidimo i jedno kvalitetno suđenje i da o učinku arbitara posle utakmice niko ne raspravlja i ne polemiše. Bude li tako, bude li se sve svelo na odmeravanje fudbalskog kvaliteta, šanse Partizana za pobedu su apsolutno realne.

Odabir pisma

Muzej FK Partizan 360°

SC Teleoptik 360°

NAJVEĆI USPESI I TROFEJI

ŠAMPION

27

PUTA

POBEDNIK KUPA

16

PUTA

VICEŠAMPION EVROPE

1966.

GODINE

SREDNJEEVROPSKI KUP

1978.

GODINE