Partizan već sada ima iza sebe jednu sjajnu evropsku sezonu 2021/22.
Najpre je letos prošao kroz izuzetno zahtevne kvalifikacije za grupnu fazu novog evropskog klupskog takmičenja, UEFA Lige konferencije. Žrebovi u tim kvalifikacijama nimalo nisu „milovali“ naš klub koji je sve vreme bio visoko pozicioniran nosilac u svim žrebovima, a opet je za rivale imao rivale poput vicešampiona Slovačke (Dunajsku Stredu), veoma snažnu ekipu iz Rusije (Soči) i naposletku portugalsku ekipu Santa Klare, koja je ne samo prošle sezone bila tamošnje najprijatnije iznenađenje u ligi, već i ove sezone ima realne šanse da ponovo u prvenstvu Portugala izbori Evropu. Te neuobičajeno teške kvalifikacije je Partizan uspešno prošao – u odigranih šest utakmica je zabeležio bilans 3-2-1, sa gol razlikom 9:5 (+4). U grupi su crno-beli imali za rivale belgijski Gent (evo ga i ove godine u vrhu belgijske lige, ima realne šanse da bude među prve 4 ekipe koje će igrati tamošnji šampionski plej of), kiparski Anortozis (i on će na Kipru igrati šampionski plej of, a prethodnog vikenda je propustio veliku šansu da pobedom protiv APOEL-a istakne najozbiljniju kandidaturu za titulu!) i estonsku Floru (klub koji nema veliki evropski rejting, ali je ipak jesenas bio zvanični šampion te zemlje). Novih šest evropskih mečeva odigranih u toj grupi su nam doneli bilans 2-2-2, sa gol razlikom 6:4 (+2), što je bilo dovoljno za prolazak grupe, zimovanje u Evropi i plasman u prolećni baraž za 1/8 finala UEFA Lige konferencije. U baražu su crno-beli slavili dve lepe evropske pobede protiv Sparte iz Praga (1:0 u Pragu i 2:1 u Beogradu), što čini bilans od 2-0-0 sa gol razlikom 3:1 (+2). Na taj način su crno-beli ove sezone odigrali u Evropi već 14 utakmica, sa ukupnim bilansom 7-4-3 i gol razlikom 18:10 (+8). Ovo su impresivne cifre za bilo koji klub sa ovih prostora, pa i za Partizan.

UEFA Ligu konferencije 2021/22 su u kvalifikacijama, u grupnoj fazi, a onda i u baražu igrala ukupno 172 evropska kluba (154 u kvalifikacijama, 10 ih se priključilo iz plej ofa Lige Evrope u grupnu fazu Lige konferencije, a još 8 ih se priključilo iz grupne faze Lige Evrope u baraž za 1/8 finala Lige konferencije), a sada je u tom takmičenju preostalo samo 16 klubova. Među njima je i naš klub. Crno-beli će protiv holandskog Fejenorda ovog i narednog četvrtka odigrati svoj 15. i 16. evropski meč u sezoni, što će biti rekord svih vremena! Sama ta činjenica bi trebalo da donese jednu veliku dozu rasterećenja kod fudbalera koje vodi trener Stanojević. U Evropi su već napravljene velike stvari i svaka nadogradnja tih rezultata predstavljaće podvig.

Radujmo se novom evropskom četvrtku. Radujmo se fudbalskom spektaklu kojeg će duel Partizana i Fejenorda sigurno doneti. U goste nam stiže klub koji je holandski velikan, drugi najveći, odmah nakon neprikosnovenog Ajaksa. Bili su jedanput prvaci Evrope (1969/70), a te 1970. godine su najvredniji evropski trofej „dopunili“ i osvajanjem Interkontinentalong kupa. Osvojili su dva puta i veoma cenjeni evropski trofej Kup UEFA (1973/74 i 2001/02). Osim nabrojana četiri internacionalna trofeja imaju naravno i „brdo“ domaćih trofeja – 15 šampionskih titula u Holandiji (poslednju u sezoni 2016/17, dakle kad i Partizan u Srbiji) i 13 trofeja u holandskom kupu (poslednji u sezoni 2017/18, godinu dana pre Partizanovog poslednjeg kup trofeja u Srbiji).

Ove sezone su u prvenstvu Holandije dugo bili prvi i glavni rival Ajaksa, pa su tako posle prvih 15 kola imali bilans 11-2-2. Međutim, u narednih 10 kola (od sredine decembra pa do poslednjeg vikenda, pri čemu je zimska pauza u Holandiji redovno vrlo kratka, ovaj put samo tri sedmice, od 22.12.2021. do 15.01.2022.) su bili procentualno dosta lošiji, sa bilansom 5-3-2. U poslednja dva kola su poraženi u Alkmaru (1:2) i remizirali kući protiv Groningena (1:1), tako da trenutno ne samo da zaostaju ogromnih 8 bodova za Ajaksom i 6 bodova za PSV-om (drugo mesto vodi u kvalifikacije za Ligu šampiona), nego im je i trenutno 3. mesto (koje vodi u Ligu konferencije, bez moranja igranja holandskog baraža) izuzetno ugroženo – AZ Alkmar zaostaje samo 1, a Tvente 4 boda. Između dva meča protiv crno-belih gostuju Cvoleu koji se bori za opstanak, nakon naše revanš utakmice u Roterdamu ponovo gostuju i to nikom drugom nego vodećem Ajaksu, tako da je vrlo moguće da se Fejenord za desetak dana u potpunosti oprosti od borbe za najviši plasman – čitaj od borbe za prva dva mesta u ligi – i da mu jedino ostane nada da će do kraja šampionata sačuvati 3. poziciju i direktan plasman u Ligu konferencije.

U holandskom kupu su odavno „bivši“. Oprostili su se od ovog domaćeg takmičenja još u decembru u 1/16 finala, porazom na gostovanju Tventeu (1:2), pogotkom primljenim u produžecima.

Da li će ih „štucanje“ u Holandiji dodatno motivisati za evropske duele protiv Partizana? Teško je to „odokativno“ reći. Činjenica je da imaju dobru evropsku sezonu do sada. Startovali su u Ligi konferencija 2021/22 isto kad i mi, od 2. kvalifikacionog kola. Bili su najpre bolji od Drite iz južne srpske pokrajine, ali začuđujuće „knap“ (0:0 i 3:2), što ćemo pripisati julu mesecu. Nakon toga su bukvalno počistili švajcarski Lucern (dva puta po 3:0), a većih problema nisu imali ni protiv švedskog Elfsboga (5:0 i 1:3), čime su izborili grupnu fazu. Ono što izaziva respekt je njihov učinak u grupi. Uostalom, pogledajte:

U ovakvoj jednoj komplikovanoj grupi (Slavija Prag je lider u Češkoj, Makabi Haifa je sve vreme lider šampionata Izraela, a Union Berlin je trenutno 7. u nemačkoj Bundesligi i u borbi za novi izlazak u Evropu) ubedljivo osvojiti 1. mesto, pritom sakupiti čak 14 od 18 mogućih bodova – to je zaista za „kapa dole“!

Upada u oči da su, makar u evropskim mečevima, nemilosrdni na domaćem terenu. Imaju svih 6 pobeda ako im zbrojimo domaće nastupe u kvalifikacijama i u grupnoj fazi Lige konferencije. U gostima imaju zbirni bilans 1-3-2, što bi trebalo da znači da Partizan u četvrtak u svojoj kući ima čemu da se nada. Naravno, to je samo statistika, a ona u sportu koliko može, toliko i ne mora da ima neki veći značaj….

U ovom tekstu nećemo o individualnim karakteristikama igrača Fejenorda, niti o njihovim timskim vrlinama i manama. Neka se time u tišini i na miru bavi naš stručni štab, a mi ćemo pomenuti da je trener Fejenorda Arne Slot, čovek kojeg ne pamtimo po dobrom, ali ne zato što nas je u sezoni 2019/20 nadigrao kao trener AZ Alkmara (igrali smo oba puta 2:2 u grupi Lige Evrope), već isključivo zbog tog traumatičnog remija u Hagu (tamo se igralo zbog tadašnje sanacije stadiona u Alkmaru, nakon što se tamošnja krovna konstrukcija obrušila i pala), kada je Partizan sve do 86. minuta imao dobijen meč, koji bi mu potpuno otvorio sve mogućnosti da prezimi u Evropi. Potpisnik ovih redova je bio u Hagu sa ekipom crno-belih i dugo neće zaboraviti kako je Slot seirio i kako se poput pauna šepurio posle meča u restriktivnom prostoru, kao da je pobedio 5:0 i osvojio titulu prvaka Evrope…Bilo bi lepo da mu se sada vrati milo za drago, kao uostalom što je treneru praške Sparte, Pavelu Vrbi, nedavno vraćen dug iz sezone 2017/18 (kada je bio trener Viktorije Plzenj).

Eliminacija Fejenorda bi Partizanu donela jedno evropsko četvrtfinale. Njega smo poslednji put igrali u Evropi sada već davne 1990. godine, protiv rumunskog Dinama iz Bukurešta. I tada je to bilo po kvalitetu treće evropsko takmičenje (Kup pobednika kupova), ali ga tada niko nije zvao „trećerazrednim“, iako su tadašnji sistem takmičenja kao i konkurencija u tom takmičenju bili neuporedivo lakši u odnosu na današnji sistem i konkurenciju. Partizan je te sezone 1989/90 eliminisao Seltik i Groningen i već je time izborio četvrtfinale. Ove sezone može do četvrtfinala tek nakon 16 odigranih evropskih utakmica i nakon što bude bolji od ukupno 7 evropskih rivala (3 u kvalifikacijama, minimum 2 u grupi i 2 u eliminacijama nakon grupne faze). Sramno je jednu ovako tešku borbu u Evropi zvati „trećerazrednom“. Sramota bilo svakog onog ko se služi takvom demagogijom i spinovanjem.

Četvrtak donosi radost i zato što se pravi makar trenutni otklon od gadosti koje prate domaća takmičenja u poslednje vreme. Pišu se tužna saopštenja, prave se još tužnije TV emisije, osporava se najbolji srpski fudbalski arbitar, osporava se klub koji je ove sezone sve vreme lider na prvenstvenoj tabeli…Najneverovatnije u svemu ovome je blaćenje pre neki mesec jednog Dejana Savićevića i Nemanje Vidića, a danas jednog Dragana Stojkovića?!? Nisu ova trojica Partizanove igračke legende, ali…nije to ni Zoran Moka Slavnić u košarci, pa znamo za onu njegovu, sad već čuvenu, javno izrečenu reč(enicu)…Treba i mora se ostati imun na svu tu mizeriju, čiji smo svedoci ovih dana. Šta u tom smislu više i radije poželeti nego sjaj evropskih utakmica protiv jednog velikog evropskog imena? Pritom je publika počela da se vraća svom Partizanu, energija na utakmicama Partizana je sve veća i sve pozitivnija i taj trend je, čini se, nezaustavljiv. Prognoziramo u četvrtak novu rapsodiju pozitivnih emocija na našem „JNA“, pre i na početku utakmice , a nadamo se i verujemo da će tako biti i nakon utakmice – zbog radosti nakon pobede. Nema od letos duple važnosti gola datog u gostima, nema u četvrtak nikakvog straha od toga, tako da će bilo kakva pobeda nad Fejenordom biti zlata vredna – ona od 4:3 isto kao ona od 1:0. Neće ni bilo kakav nerešen rezultat biti negativan ukoliko do njega dođe posle dobre igre i borbe našeg tima, ali…želimo svakako pobedu, kakvu god, samo da u Roterdam ponesemo bilo kakvu rezultatsku prednost.

I na kraju još nešto: Partizan se bori, a trener Stanojević bi rekao „i dalje je konkurentan“ u borbi za šampionsku titulu u Srbiji. Titula je bila, jeste i ostaje glavni cilj Partizana. Mečevi protiv Fejenorda su nam značajni i u tom smislu, koliko god to zvučalo nelogično jer klub takvog imena ne igra u srpskom „Ling Longu“. Evo i zašto je Fejenord bitan u kombinaciji sa titulom u Srbiji:

Partizan u projektovanim kvalifikacijama za Ligu šampiona 2022/23 (igraće ih naravno samo ukoliko osvoji titulu šampiona Srbije) još uvek nije i teoretski obezbedio poziciju nosioca u žrebu za 3. kvalifikaciono kolo. Na trenutnoj projekciji jeste poslednji nosilac, ali teoretski može da padne još dva mesta – u Švajcarskoj i u Izraelu, ukoliko u ovim zemljama konkurenti svrgnu Cirih i Makabi Haifu sa vrha tabele (ovi klubovi nam odgovaraju na vrhu, jer imaju slabije koeficijente od Partizana). Za razliku od Švajcarske, gde Cirih ima ogromnu prednost od čak 15 bodova nad Jang Bojsom i Bazelom, što će reći da možemo biti mirni i spokojni, u Izraelu je trenutna situacija vrlo neizvesna – s obzirom da Makabi Tel Aviv (čiji je trener bivši igrač Partizana i državni selektor Mladen Krstajić) „gazi“ jako uspešno i potpuno se vratio u borbu za titulu. Taj isti Makabi Tel Aviv trenutno još uvek ima jači klupski koeficijent od Partizana, ali…

Partizan se još uvek takmiči u Evropi i već sa jednim remijem protiv Fejenorda bi po svom klupskom koeficijentu za narednu sezonu nadmašio Makabi iz Tel Aviva (povećao bi svoj koeficijent sa 24,500 na 25,500 bodova), čime nas situacija i ishod u prvenstvu Izraela više uopšte ne bi zanimali! U isto vreme bi već sa tim jednim remijem protiv holandskog velikana Partizan prestigao po koeficijentu i azerbejdžanski Karabag, čime bi ga i na onoj prethodnoj fotografiji gore (projekcija kvalifikacija za LŠ 2022/23) prestigao. Napominjemo da je Karabag gotovo sigurno stari-novi šampion Azerbejdžana, dakle neko ko će se svakako naći u letnjim kvalifikacijama za LŠ.

Radujmo se četvrtku i kombinaciji potpunog rasterećenja kojeg fudbaleri crno-belih moraju u Evropi u martu mesecu da osećaju i jednom motivu do neba kojeg sad već završnica jednog evropskog klupskog takmičenja sigurno nudi.

Vlada Ćujić

Odabir pisma

Muzej FK Partizan 360°

SC Teleoptik 360°

NAJVEĆI USPESI I TROFEJI

ŠAMPION

27

PUTA

POBEDNIK KUPA

16

PUTA

VICEŠAMPION EVROPE

1966.

GODINE

SREDNJEEVROPSKI KUP

1978.

GODINE