Tema evropskog rejtinga Partizana i razvoja njegovog položaja na zvaničnoj klupskoj rang listi UEFA, kroz godine i decenije, nekako je „kao nacrtana“ da bude naš završni prilog na ovom mestu, na kraju kalendarske 2021. godine. Naime, Partizan ne samo da ima iza sebe jednu jesenju polusezonu koja je, sveobuhvatno rezultatski gledano, najuspešnija u istoriji kluba, već će ovu godinu završiti i sa svojim najboljim plasmanom na zvaničnoj klupskoj rang listi UEFA u čitavom XXI veku! Ipak, pođimo redom, onako kako naslov ovog teksta usmerava, a ima se šta i napisati na tu temu…

Fudbal se u svetu igra vekovima (izmišljen je u XIX veku), igraće se i narednih vekova, a kada je u pitanju evropski klupski fudbal ostaće večno zapisano da je tada premijerni Kup Evrope (iz kojeg će kasnije nastati elitni Kup evropskih šampiona, a iz njega današnja UEFA Liga šampiona) otpočeo prvom utakmicom koju su dana 04.09.1955. u Lisabonu odigrali Sporting i naš Partizan.

Crno-beli su u dva meča eliminisali Sporting (3:3 u Lisabonu i 5:2 u Beogradu), u osmini finala su, uz obilje neregularnih i nesportskih stvari, eliminisani od madridskog Reala (0:4 u Madridu i sjajnih 3:0 u Beogradu – naslovna fotografija i ova ispod su snimljene pred početak beogradskog revanša).

Cela ta evropska sezona 1955/56 je sjajno i detaljno opisana na sledećem linku Kup evropskih šampiona 1955-56.

UEFA je sa evropskim rangiranjem klubova započela odmah od utakmice u Lisabonu, dakle već sa sezonom 1955/56, koja je premijerna sezona nadmetanja u evropskom klupskom fudbalu. Koga interesuje, napisaćemo da su se za pobedu dodeljivala 2 boda, za remi 1 bod, postojali su već tada i bonus bodovi (1 za četvrtfinale, 2 za polufinale i 3 za finale), a broj bodova se delio sa brojem odigranih mečeva i tako se dobijao klupski koeficijent. Evo vrha liste za sezonu 1955/56, pri čemu je 16 klubova igralo taj premijerni Kup Evrope:

Nakon te sezone, Partizan je u drugoj polovini 1958, zatim 1959. i 1960. godine igrao Mitropa kup (Srednjeevropski kup), međutim rezultati u tom takmičenju nisu uzimani u obzir za obračun koeficijenta i za klupsku rang listu UEFA, iako je reč o najstarijem evropskom klupskom takmičenju koje se održavalo još od 1927. do 1992. godine (sa prekidom od 1941. do 1955.). To takmičenje jednostavno nije bilo pod ingerencijom UEFA u to doba, pa je i logično da ga UEFA nije vrednovala za koeficijente. Za razliku od Mitropa kupa, za klupske koeficijente jesu vrednovani Kup sajamskih gradova i Kup pobednika kupova. Kup sajamskih gradova je započeo iste 1955. godine kad i Kup Evrope (iz kojeg je nastao Kup evropskih šampiona), međutim za klupske koeficijente su rezultati u tom takmičenju počeli da se računaju tek od sezone 1958/59, pa zaključno sa sezonom 1970/71, kada je ovo takmičenje rasformirano (a naredne sezone 1971/72 je počelo novoosnovano takmičenje Kup UEFA). Kup pobednika kupova je takmičenje osnovano u sezoni 1960/61, od tada se računa i za klupske koeficijente, a takmičenje je ukinuto nakon sezone 1998/99.

Partizan je, posle nekoliko sezona pauze u UEFA takmičenjima, igrao u Kupu evropskih šampiona u tri uzastopne sezone – 1961/62, 1962/63 i 1963/64. Ovde već imamo fazu kada su u obračun klupskog koeficijenta počele da ulaze 5 poslednjih sezona. Partizan u sezoni 1963/64 eliminiše u elitnom takmičenju najpre luksemburški Ženes Eš, potom u osmini finala i Anortozis, a eliminisan je tek u četvrtfinalu od milanskog Intera. U narednu sezonu 1964/65 će ući kao 86. klub na UEFA rang listi, a odmah iznad njega je, to je posebno interesantno, na 85. mestu bio plasiran danas čuveni Bajern iz Minhena.

U sezoni 1965/66 Partizan beleži svoj, do danas najveći evropski uspeh – plasman u finale Kupa evropskih šampiona. To će mu međutim biti dovoljno da u narednu sezonu 1966/67 uđe tek kao 54. klub na UEFA rang listi, a razlog za to je činjenica da je UEFA u to doba potpuno isto vrednovala rezultate u sva tri takmičenja (uz Kup šampiona, igrali su se, da podsetimo, Kup sajamskih gradova i Kup pobednika kupova), što je sigurno bilo nepravedno iz ugla učesnika Kupa evropskih šampiona, pa samim tim i iz ugla Partizana koji je stigao sve do briselskog finala elitnog takmičenja u sezoni 1965/66. Uostalom, šta drugo pomisliti nego na nepravdu kada gore vidite beogradskog finalistu Kupa evropskih šampiona, čiji su se rezultati u toj sezoni 1965/66 vrednovali tako da je to bilo dovoljno samo za 24. mesto u toj jednoj sezoni?!?

Partizan u periodu 1967-1971 igra tri puta u Kupu sajamskih gradova u kojem nema skoro nikakvih uspeha (dva ispadanja već u 1. kolu, a jednom u 2. kolu), ali zbog promene u načinu obračunavanja koeficijenta u petogodišnjem periodu on ipak na kraju sezone 1967/68, dakle validno za narednu sezonu 1968/69, beleži za taj period rekordno dobro 44. mesto na rang listi UEFA.

Od sezone 1971/72 imamo već Kup UEFA (umesto dotadašnjeg Kupa sajamskih gradova), a Partizan u tom takmičenju u sezoni 1974/75 izbacuje dva rivala (poljski Gornjik Zabže i irski Portdaun), da bi u osmini finala bio eliminisan od nemačkog Kelna. Ipak, sve to, zbog prethodnih beznačajnih sezona u smislu evropskih takmičenja i uspeha, nije dovoljno za više od 100. mesta za narednu sezonu 1975/76, a to mesto je delio, zaista interesantno za ovaj tekst, ni sa kim drugim nego sa Spartom iz Praga! U periodu 1976-1979 crno-beli su dva puta učesnici Kupa evropskih šampiona, ali oba puta doživljavaju eliminaciju u 1. kolu, u šesnaestini finala, od dva Dinama (onog ukrajinskog iz Kijeva i onog istočnonemačkog iz Drezdena).

Period 1983-1992, dakle poslednja decenija pre raspada nekadašnje SFR Jugoslavije, biće u Evropi neuporedivo uspešniji za naš klub nego decenija pre toga. Igran je jedan Kup evropskih šampiona (1983/84, pobeda u šesnaestini finala protiv norveškog Vikinga, pa u osmini finala opet zla kob jednog Dinama, i ovog puta istočnonemačkog ali sada berlinskog), dva su nam nepovratno ukradena marifetlucima tadašnjeg FSJ na čelu sa ozloglašenim Slavkom Šajberom (titule iz prvenstava 1985/86 i 1986/87 su kasnije vraćene tamo gde im je od starta bilo mesto, ali učešća u Kupu evropskih šampiona niko više nije mogao da vrati strašno oštećenom Partizanu!), čak 7 puta je igran Kup UEFA (najveći uspeh su ponavljanja osmine finala ovog takmičenja, a to su u tom takmičenju bila 3. kola – protiv Videotona 1984. i protiv milanskog Intera 1990. godine), a u sezoni 1989/90 je i „prezimljeno“ u Kupu pobednika kupova (eliminacijom škotskog Seltika i holandskog Groningena) i ostvaren nastup na proleće u četvrtfinalu, gde je rumunski protivnik bio bolji od nas, a smete ime da mu pogađate samo jednom…naravno, reč je o Dinamu, ovaj put onom iz Bukurešta.

Kada je u pitanju plasman Partizana u tom periodu na zvaničnoj klupskoj rang listi UEFA, u periodu 1983-1992, on se razvijao na sledeći način: 152. mesto (za sezonu 1983/84), 135. mesto (za sezonu 1984/85), veliki skok na 72. mesto (za sezonu 1985/86), pa još jedan značajan skok na 56. mesto (za sezonu 1986/87), stabilizacija na 55. mestu (za sezonu 1987/88), pa ponovo značajan skok na 33. mesto (za sezonu 1988/89), pa dalji napredak na 29. mesto (za sezonu 1989/90), mali pad na 39. mesto (za sezonu 1990/91), plasman na 35. mesto za sezonu 1991/92) i onda…

Kreće sezona 1991/92, Partizanu iz petogodišnjeg obračuna „odlazi“ sezona 1986/87 u kojoj nije ostvario nikakav broj poena, usled nove reforme sistema bodovanja za klupski koeficijent (imali smo to puno puta u prethodnih šest decenija, zbog toga ni ne pominjemo nikada nominalan broj koeficijentnih bodova, te cifre jednostavno nisu uporedive kroz vreme) mu za sezonu 1991/92 pripada dodatni bod (eliminacija protiv Sportinga iz Hihona, pobeda i poraz sa po 2:0, pa ispadanje posle penala u Istanbulu) i tako bi crno-beli u sezonu 1992/93 trebalo da uđu kao 17. klub na klupskoj rang listi UEFA!

Kažemo „trebalo“, jer znamo svi šta se ubrzo desilo…u to leto 1992. godine stupaju na snagu ekonomske sankcije UN, one obuhvataju i sport, naši klubovi bivaju prognani iz evropskih klupskih takmičenja…

Partizan se u Evropu vraća tek u sezoni 1996/97, a na zvaničnoj rang listi UEFA ga primećujemo tek u petogodišnjem obračunu za sezonu 1999/00, kada zauzima tek 208. mesto.

Evo šta se potom dešavalo sa nama od tada (kada su u pitanju klupski koeficijent Partizana i njegov položaj na klupskoj rang listi UEFA), dakle u dosadašnjem toku ovog XXI veka, iz godine u godinu:

Nemojmo nikako potcenjivati sve ovo što se sa nama u Evropi desilo nakon povratka u istu, nakon građanskih ratova na području bivše Jugoslavije u poslednjoj deceniji XX veka. Čak i letimičan pogled na gornju grafiku je dovoljan da se vidi da je Partizan zabeležio veliki povratak, da taj trend ohrabruje, uprkos svemu…To „uprkos svemu“ podrazumeva razne vrste frustracija kroz koje smo svi mi koji volimo ovaj klub u međuvremenu prošli – a dešavali su se recimo bečki Rapid, praška Slavija, Artmedija, Petah Tikva, Zrinjski, Šamrok, Augsburg, Zaglebje ili AZ Alkmar u prokletom Hagu…da bi nas onaj „gore“ u jednom trenutku pogledao tog 09.12.2021, negde oko nadoknade vremena protiv Kiprana u Humskoj, pa kao da je rekao „e, dosta je bilo, ovaj put sam uz njih“…valjda smo zaslužili…

Partizan je danas na rekordno dobrom 65. mestu (trenutno) u ovom veku i taj plasman za narednu sezonu 2022/23 može još i da popravi (može za 1-2 mesta i da ga pokvari) od februara naredne godine, u mečevima protiv Sparte iz Praga, a nadamo se i nakon tog dvomeča. Ovo 65. mesto nije, istina, ni blizu 17. mesta s leta 1992. godine, ali ne zaboravimo činjenicu koliko je danas evropska klupska konkurencija jača nego pre dve, tri li više decenija, koliko je i sam fudbalski sport drugačiji, koliko je fudbal postao industrija u kojoj danas dominiraju novac i kapital, a mi i naš klub živimo u Srbiji koja je sve, samo nije evropski i svetski centar u kojem se te glavne finansije „obrću“ i kojima se upravlja. Bez obzira na sredinu i na svoje okruženje, FK Partizan je bio, jeste i ostaće fudbalski gigant na ovim prostorima. Kada je Evropa u pitanju, on ne spada u one najveće gigante, ali sa svojom istorijom, tradicijom i ovakvim evropskim bilansom svakako zaslužuje pun respekt širom Evrope:

 

Vlada Ćujić

 

Odabir pisma

Muzej FK Partizan 360°

SC Teleoptik 360°

NAJVEĆI USPESI I TROFEJI

ŠAMPION

27

PUTA

POBEDNIK KUPA

16

PUTA

VICEŠAMPION EVROPE

1966.

GODINE

SREDNJEEVROPSKI KUP

1978.

GODINE