Кад Остојић помисли да ће дати гол, он онда то и учини!

Данило Пантић је центрирао, Бојан Остојић главом лопту спровео у мрежу, а капитен Саша Илић у свом последњем званичном сусрету у дресу Партизана подигао пехар намењен победнику националног Купа.
Његов 7. у каријери, а 16. у клупској историји.
Било је то 23. маја 2019. године када су фудбалери нашег тима предвођени тренером дебитантом, Савом Милошевићем, у финалу били бољи од Црвене звезде и освојили, за сада, последњи пехар у овом такмичењу
– План и договор је био да код прва два прекидаостанем на центру како бих спречио евентуалну контру ривала, а да у противнички шеснаестерац иде Слободна Урошевић. И тако је било код првог прекида, али сам му код другог рекао: „Чаки, ајде ти остани позади, идем ја напред“ и он се сложио– каже Остојић и присећа се занимљивог разговора са првотимцем противничког тима:
– Отишао сам у казнени простор и стао поред Филипа Стојковића који ме је збуњено погледао и питао:„Шта ћеш ти овде? Па, ми имамо информацију да ти остајеш позади“. Али ето, нас двојица смо се нашли један поред другог, борили се за позицију и ја сам на сјајну лопту Данила Пантића успео да затресем мрежу. Био је то 14. минут, имало је до краја много времена, али смо успели дасачувамо стечену предност.
Остојићује уочи тог меча капитен Саша Илић, као захвалност од клуба уручио урамљен дрес са бројем 99, будући да је управо финални меч био његов деведесетдевети у црно-белом дресу. Претпостављало се да ће то бити његов опроштај, али он је, ево, и пуне две године након тога део партизанове породице.
– Дуго нисам био у првом плану, преко годину дана и вратио сам се тек након доласка Саве Милошевића којем сам захвалан на шанси коју м је пружио, а мислим да сам сеи њему и клубу одужио на адекватан начин. С друге стране, иако знам да можда звучи као фраза, мени је сваки трофејподједнако важан и није ми толико битно што сам баш ја био стрелац. Најискреније речено, много значајније ми је то што је Саша Илић остварио победу у свом последњем наступу за Партизан. Неколико дана раније му је приређен опроштај у Хумској на мечу против Пролетера, а у финалу Купа је ушао у финишу меча и на крају, по ко зна који пут као капитен Партизана подигао трофеј. Он је заслужио да се на такав начин заврши каријеру.
Саша Илић је на тој утакмици ушао у 90. минуту, а капитенску траку коју је до тада носио голман Владимир Стојковић на руку му је ставио управо Бојан Остојић. Као знак поштовања и дивљења за све што је урадио за Партизан.
Наравно, после велике победе и четвртог узастопног освојеног трофеја у овом такмичењу, првотимци су у једном локалу на Земунском кеју приредили велико славље, али на њему дуго није било оног ко им га је омогућио.
– Сваки играч има неки свој ритуал, а ја без обзира на име противника, ранг такмичења или важност утакмице обавезно одмах по окончању утакмице два пута погледам снимак целог меча. Тако сам и после тог финала, тако да сам на прославу освојеног трофеја отишао тек негде око 03.00 увече – кроз смех се присећа Остојић.