Како смо покорили Будимпешту?

Прошло је неколико дана од “Barca Budapest Cup-a”, а и даље се прича о томе какав успех је постигла Омладинска школа ФК Партизан. Док су наши кадети сигурно корачали ка финалу у Фиренци, селекција петлића, предвођена тренерима Николом Филиповићем и Милошем Николићем, подигла је трофеј на турниру у Будимпешти након што је у пенал серији била боља од екипе Ференцвароша 3:2. Црно-бели тим је претходно савладао Барселону 1:0 и Хелaс Верону 2:0. О томе како се дечаци у том узрасту спремају за престижне турнире и на који начин их мотивисати говори шеф струке петлића г. Никола Филиповић.

Селекција петлића, коју Ви предводите, направила је велики успех на “Barca Budapest cup-u” у Мађарској. Како се дечаци тог узраста спремају за такав турнир?

– Дечаци рођени 2011. године су освојили пуно турнира и такмичили са најбољим екипама Европе попут Барселоне, Јувентуса, Дортмунда, ПСВ-а,Олимпијакоса, Ред Бул Салцбурга, Штурма, а све њих смо надиграли! Нема неког посебног спремања за овакве противнике, ми свакодневно тренирамо и радимо на томе да једног дана што више дечака обуче црно-бели дрес првог тима и заигра на најлепшем месту на свету – на стадиону “Партизан”. Сигуран сам да им прија то што на путу одрастања побеђују овакве европске гиганте, а нама тренерима је топло око срца јер знамо да смо на правом смо путу!

Да ли се у том узрасту са играчима ради на класичној фудбалској тактици или се више “играју”? Како изгледају тренинзи?

– Са дечацима овог узраста се ради на техници највише, а на тактици индивидуално више него групно. У тим годинама највише могу да науче и брзо капирају, тако да желимо да неке фудбалске ствари доведемо до аутоматизације. Модел игре Партизана мора да буде препознатљив – игра кратких пасова, велики посед, желимо лопту да освојимо што пре и да играмо, градимо игру, тако их и ми учимо и тежимо ка томе. Никако деци одузети машту, јер фудбал није компјутер и не треба да буде, нема шаблона у нашој филозофији, али мора да се зна ко шта ради и често волим да кажем мојим дечацима “мане сакријте, а врлине у излог, тј. на терен!”.

Осим Партизана, било је још великих клубова на турниру, какав однос дечаци имају према њима?

– Велики тимови су били на турниру, али побеђивали смо. Ми свакога поштујемо, али када почне утакмица, нема пардона, ипак је фудбалска школа Партизана цењена у Европи и изнедрила је пуно асова. Учимо дечаке да побеђују и стварамо им победнички менталитет без обзира на то ко је прекопута.

Како мотивисати дечаке да побеђују из утакмице у утакмицу, да надиграју велике екипе и на крају узму трофеј? Шта сте им говорили?

– Генерацију која је рођена 2011. преводим три године, а ишли смо на укупно 17 турнира, неки од њих су били у нашој земљи, а неки у иностранству. Побеђивали смо велике тимове, а чак 15 пута смо освојили прво место. Наша свлачионица је тајна успеха, ту све остаје и то је светиња – тако их учимо. Такође, важан је и тимски дух и другарство на ком инсистирамо, а свакако је то нешто што нас покреће. Оно без чега не бисмо могли да постигнемо такве успехе је квалитет, који је огроман!

С обзиром на то да деца у том узрасту све више времена проводе играјући игрице или су на друштвеним мрежама, како успевате да их наведете да још више воле фудбал и да желе да играју?

– Сагласан сам са тим да данашња деца воле игрице, слагао бих када бих рекао да “моја деца”, како их често називам, нису на друштвеним мрежама и да не играју игрице, али покушавам да им смањим потребу за тим. Желим да им фудбал приближим на прави начин, да уживају у њему, да гризу, да размишљају о томе да лопта има душу, да је женског рода, да је треба мазити и волети како би им вратила. Мој сарадник и ја успевамо у томе да дечаци желе још више да тренирају и често се чује по завршетку тренинфа “а неее, тренеру, пустите још мало”. Партизан заиста не мора да брине о будућности, јер имамо децу која ће једног дана заиграти на великој сцени и имати каријере попут Саше Илића, Александра Митровића, Стевана Јоветића… Мирно спавајте, гробари!