Godine prolaze, okolnosti se menjaju, ali za svakog navijača Partizana 03. septembar je najtužniji dan u godini, i tako je već 36 godina.

Da, toliko je prošlo od onog trenutka kad je tadašnji trener Nenad Bjeković prekinuo trening i prvotimcima izgovorio najbolnije reči u istoriji našeg kluba:

– Momci, maločas je poginuo naš Dragan. Trening je završen!

Nije to bilo lako ni izgovoriti ni čuti. Svi su plakali, i igrači, treneri, vrlo brzo i navijači kad se tužna vest raširila nekadašnjom Jugoslavijom. A kako i ne bi kad je Dragan Mance sa svojih nešto manje od 23 godine bio centralna figura u našem timu, neko koga su zbog prepoznatljive energije, požrtvovanosti i odanosti crno-belim bojama pristalice našeg kluba obožavale, a to čine i dan danas.

Mance je toliko poseban u istoriji Partizana, toliko neprevaziđen i toliko unikatan, da niko za ove tri i po decenije nakon njegovog preranog odlaska nije ni pokušao da iskopira njegov način proslave gola. Jer, klizanje na kolenima sa rukama stisnutim u pesnice i visoko podignutim u vazduh nešto je što pripada samo njemu i to se niti može, a još manje sme iskopirati.

Mance je ikona, ličnost koja je neraskidivo vezana za Partizan i fudbaler koji je mogao sve, a nije imao dovoljno vremena da to i dokaže, pa je ostalo zapisano da je u dresu našeg kluba odigrao 279 utakmica i postigao 174 gola. Blistavu karijeru je zauvek zaustavila užasna saobraćajna nezgoda na novosadskom autoputu, gde i danas stoji spomen ploča i poruka koju navijači Partizana zauvek nose u srcu – legenda živi.

I živeće zauvek.

Odabir pisma

Muzej FK Partizan 360°

SC Teleoptik 360°

NAJVEĆI USPESI I TROFEJI

ŠAMPION

27

PUTA

POBEDNIK KUPA

16

PUTA

VICEŠAMPION EVROPE

1966.

GODINE

SREDNJEEVROPSKI KUP

1978.

GODINE