Најуспешнија јесења полусезона у историји клуба!

ФК Партизан је основан 04.10.1945. године у послератној ФНР Југославији. Такмичи се у домаћим такмичењима од јесени 1946. године (премијерно првенство ФНР Југославије је одржано у сезони 1946/47, а премијерно издање домаћег купа током 1947. године – оба та премијерна домаћа такмичења је освојио управо наш клуб), а у Европи од јесени 1955. године (било је то премијерно издање Купа Европе 1955/56, из којег је потом настао Куп европских шампиона). У својој историји је Партизан до данас освојио 27 титула и 16 купова, а у 43 сезоне (у 66-годишњем периоду, од 1955. до 2021. године) се, паралелно уз два домаћа такмичења, он од почетка надметао и у неком од УЕФА-такмичења (од тога непрекидно у последњих 26 сезона – од сезоне 1996/97, када се вратио у Европу након пет година изгнанства наших клубова услед економских санкција УН, па закључно са текућом сезоном 2021/22).

Све ове сезоне имају и своје јесење полусезоне. Оне увек почињу у летњим месецима (некада у августу, а последњих деценија већ у јулу), а завршавају у децембру. Током јесењих полусезона се не деле никакви трофеји, па зато оне не могу представљати засебне такмичарске целине, али је интресантно констатовати да се у те 43 јесење полусезоне само 6 пута десило да је Партизан јесењу полусезону не само почео и завршио као учесник сва три такмичења, већ и као клуб који ће на сва три „фронта“ наставити да се бори и у наредној календарској години. То се десило у сезонама 1963/64, 1965/66, 1989/90, 2004/05, 2017/18 и управо у актуелној сезони 2021/22! Додајмо да је Партизан и у премијерној европској сезони 1955/56 по фудбалској терминологији „презимио“ у Европи (реванш меч четвртфинала Купа европских шампиона против мадридског Реала је одржан у Хумској 29.01.1956.), али је у тој сезони такмичење у домаћем купу и почело и завршило у календарској 1955. години (Партизан је, сем тога, одмах на старту и елиминисан), па зато ову сезону нисмо припојили горе наведеним сезонама.

Сама чињеница да је оваквих јесењих полусезона (са Партизаном на три „фронта“ до краја јесење полусезоне, али и након ње) било само 6 у читавој Партизановој историји даје огроман значај свему што су играчи Партизана и њихов стручни штаб предвођен Александром Станојевићем учинили овог лета и ове јесени!

Фудбал је спорт који је настао у XИX, али је енормно еволуирао у XX, а то наставља да чини све интезивније и у овом XXИ веку. Из тог разлога је јако тешко и незахвално поредити периоде од пре више деценија и данас. Многи старији љубитељи фудбала ће вероватно, ма сигурно нагињати ка томе да глорификују неке раније фудбалске периоде на уштрб данашњег времена, самим тим и неке раније, давне генерације Партизана и такмичења у којима су те генерације учествовале, међутим овде је реч о врло комплексној тематици. Пре више деценија нам је држава била 3-4 пута већа него данас (и по површини и по броју становника), па су и домаћа лига а и домаћа конкуренција биле јаче него данас. Међутим, у исто време је и сам Партизан био саткан од играча и асова који су за њега играли у свом најбољем играчком добу, јер се у иностранство могло ићи најпре тек са 28, а касније са 26 напуњених година живота. У исто време смо у Европи тада имали клупска такмичења у којима си са једноцифреним бројем одиграних утакмица могао да се попнеш и на сам кров Европе! Партизан је тако до финала Купа европских шампиона у Бриселу дошао у сезони 1965/66 након само 4 одигране утакмице до „презимљавања“ (против Нанта и Вердера) и још 4 одиграна меча напролеће (против Спарте и Манчестер Јунајтеда)! Летос смо их само у квалификацијама одиграли 6 и онда у групној фази током јесени још 6 (дакле укупно 12) – како бисмо забележили успех који се зове „европско презимљавање“, али и пласман „тек“ у бараж 1/8 финала Лиге конференција, међу 16 екипа које су, уз 8 првака свих група, још преостале активне у овом европском клупском такмичењу. Дакле итекако стоји чињеница да је Партизанова конкуренција у Европи данас много јача него у давнијој прошлости и ту чињеницу увек треба имати на уму, барем онолико колико се на уму има чињеница о некада знатно јачем домаћем првенству и националном купу.

Основна намера овог текста је да се бави само јесењим полусезонама у Партизановој историји и да проба да их упореди кроз време, уз све објективне тешкоће које та упоређења чине комплексним. Тај неки први критеријум звани „три фронта током целе јесени, али и завршетак полусезоне са останком на сва три фронта“ смо већ обрадили и констатовали да је ова јесења, управо завршена полусезона (јесен 2021.) једна од 6 које се посебно издвајају. Огроман респект према свима који су за то заслужни – највише играчима и стручном штабу – а заслужни су за следеће остварење у цифрама:

ЈЕСЕЊИ ДЕО СЕЗОНЕ 2021/22:
Првенство: 21 одигран меч, биланс 19-2-0, гол разлика 57:6 (+51)
Куп Србије: 2 одиграна меча, биланс 2-0-0, гол разлика 4:0 (+4)
Европа: 12 одиграних мечева, биланс 5-4-3, гол разлика 15:9 (+6)
——————————————————————————————
Укупно: 35 одиграних мечева, биланс 26-6-3, гол разлика 76:15 (+61)

● Оно што посебно упада у очи је фантастичан првенствени биланс 19-2-0 и исто тако фантастична гол разлика 57:6 (+51). Притом су само две од ових 19 првенствених победа слављене минимално, са једним голом разлике (у 11. колу у Крушевцу против Напретка и у последњем 21. колу у Хумској против Колубаре, оба пута резултатом 1:0), а све остале су биле не само играчки него и резултатски убедљиве!

Покушали смо да кроз историју овог клуба пронађемо НАЈБОЉЕ ЈЕСЕЊЕ ПРВЕНСТВЕНЕ БИЛАНСЕ ПАРТИЗАНА (критеријуми су јесења полусезона са минимум 15 одиграних првенствених утакмица, као и проценат освојених бодова у односу на теоретски максимум) и ево резимеа наше претраге, поредак најбољих 10 јесењих првенствених биланса црно-белих:

1. јесењи део сезоне 1998/99: биланс 16-1-0, гол разлика 42:8 (+34)
2. јесењи део сезоне 2021/22: биланс 19-2-0, гол разлика 57:6 (+51)
3. јесењи део сезоне 2011/12: биланс 14-0-1, гол разлика 36:5 (+31)
4. јесењи део сезоне 2004/05: биланс 13-2-0, гол разлика 39:8 (+31)
5. јесењи део сезоне 2010/11: биланс 13-1-1, гол разлика 41:11 (+30)
6. јесењи део сезоне 2000/01: биланс 15-0-2, гол разлика 51:12 (+39)
7. јесењи део сезоне 1996/97: биланс 13-3-0, гол разлика 46:11 (+35)
8. јесењи део сезоне 1992/93: биланс 15-2-1, гол разлика 54:10 (+44)
9. јесењи део сезоне 2002/03: биланс 14-2-1, гол разлика 46:22 (+24)
10. јесењи део сезоне 1999/00: биланс 17-3-1, гол разлика 50:17 (+33)

Немамо овде само полусезоне у којима је одиграна тачно половина свих првенствених мечева у сезони. Често је током јесени и до краја календарске године играно и пар кола „другог круга“, из разноразних разлога. Пар битних напомена у вези са горе наведеним поретком:

● Александар Станојевић је био тренер екипе у чак три наведена биланса, онима нумерисаним са 2, 3 и 5!
● Биланс под редним бројем 2 (управо завршен јесењи део првенства 2021/22) је првенствени биланс са убедљиво најдоминантнијом гол разликом, уз коректну додатну напомену да је ове јесени одиграно и до шест првенствених утакмица више него у неким другим наведеним јесењим сезонама.
● „Снага“ јесењег првенственог биланса под редним бројем 2 је утолико већа ако се зна да је само ове године, као и у јесен 2004. године (када је на клупи седео Владимир Вермезовић у свом првом мандату – јесењи првенствени биланс са редним бројем 4) Партизан календарску годину завршио као клуб који ће и у наредној години наставити да се такмичи на сва три „фронта (првенство, куп и Европа)!

Из претходно наведеног смо слободни да закључимо да биланси 2 и 4, због специфичности тренутака у којима су стварани, имају највећу специфичну тежину и да се два тренерска рекордера Партизана када је у питању број вођених утакмица у Европи (Александар Станојевић до данас у 31, а Владимир Вермезовић на 30 мечева) и по параметру првенствене успешности током јесени издвајају од свих осталих! Напоменимо да је након обе ове јесени (2004. и 2021.) наш тим био наравно неприкосновени лидер на првенственој табели, притом се пласирао и у четвртфинале (2021.) односно у полуфинале националног купа (2005.), а и у Европи је жељно ишчекивао (1/16 финала Купа УЕФА 2005. године) или управо нестрпљиво ишчекује (бараж за 1/8 финала УЕФА Лиге конференције) наставак такмичења у фебруару месецу.

За дивљење је свакако биланс са редним бројем 1, односно јесењи првенствени биланс генерације 1998/99, предвођене тренером Љубишом Тумбаковићем. Он заслужује дубоко поштовање, посебно ако се зна да уз тај јесењи првенствени биланс „ишле“ и четири сигурне победе у купу (пласман у полуфинале напролеће), а и у Европи (Куп купова) су одигране три рунде такмичења, у којима су, након елиминације грузијског Динама из Батумија, одигране легендарне утакмице против Њукасла (којег је Партизан такође елиминисао!), као и против стравично јаког Лација (који се провукао у двомечу са укупних 3:2, да би онда без проблема освојио тај трофеј, у последњем издању тог некадашњег европског клупског такмичења).

На крају овог текста ћемо се поново вратити на само 6 сезона (1963/64, 1965/66, 1989/90, 2004/05, 2017/18 и 2021/22) у којима је Партизан јесењу полусезону и календарску годину завршио на три „фронта“, и то тако успешно да ће на та иста три „фронта“ наставити и напролеће да се такмичи. Само у две од њих шест су црно-бели на зимској паузи били лидери на првенственој табели – поново причамо о сезони 2004/05 и овој сезони 2021/22.

Сезону 2004/05 је Партизан завршио као шампион, у купу је испао у полуфиналу, а у Европи је прошао до 1/8 финала Купа УЕФА.

Како ли ће црно-бели завршити ову сезону? Могу ли је Александар Станојевић и његови играчи завршити још успешније него пулени Владимира Вермезовића пре 17 година? Ако питате играчки погон и стручни штаб данашњих црно-белих, одговор је сигурно потврдан. Уколико и навијачи Партизана почну знатно масовније да верују у то, могли бисмо већ 12. фебруара 2022. на нишком Чаиру да будемо сведоци новог амбијенталног домаћинства Партизана у Нишу и једног силовитог првенственог наставка „Парног ваљка“, у којем ће он да гази и меље још јаче и импресивније него што је то чинио током читаве јесење полусезоне…па нека то већ тада одјекне све до Прага!

Влада Ћујић