FK Partizan je osnovan 04.10.1945. godine u posleratnoj FNR Jugoslaviji. Takmiči se u domaćim takmičenjima od jeseni 1946. godine (premijerno prvenstvo FNR Jugoslavije je održano u sezoni 1946/47, a premijerno izdanje domaćeg kupa tokom 1947. godine – oba ta premijerna domaća takmičenja je osvojio upravo naš klub), a u Evropi od jeseni 1955. godine (bilo je to premijerno izdanje Kupa Evrope 1955/56, iz kojeg je potom nastao Kup evropskih šampiona). U svojoj istoriji je Partizan do danas osvojio 27 titula i 16 kupova, a u 43 sezone (u 66-godišnjem periodu, od 1955. do 2021. godine) se, paralelno uz dva domaća takmičenja, on od početka nadmetao i u nekom od UEFA-takmičenja (od toga neprekidno u poslednjih 26 sezona – od sezone 1996/97, kada se vratio u Evropu nakon pet godina izgnanstva naših klubova usled ekonomskih sankcija UN, pa zaključno sa tekućom sezonom 2021/22).

Sve ove sezone imaju i svoje jesenje polusezone. One uvek počinju u letnjim mesecima (nekada u avgustu, a poslednjih decenija već u julu), a završavaju u decembru. Tokom jesenjih polusezona se ne dele nikakvi trofeji, pa zato one ne mogu predstavljati zasebne takmičarske celine, ali je intresantno konstatovati da se u te 43 jesenje polusezone samo 6 puta desilo da je Partizan jesenju polusezonu ne samo počeo i završio kao učesnik sva tri takmičenja, već i kao klub koji će na sva tri „fronta“ nastaviti da se bori i u narednoj kalendarskoj godini. To se desilo u sezonama 1963/64, 1965/66, 1989/90, 2004/05, 2017/18 i upravo u aktuelnoj sezoni 2021/22! Dodajmo da je Partizan i u premijernoj evropskoj sezoni 1955/56 po fudbalskoj terminologiji „prezimio“ u Evropi (revanš meč četvrtfinala Kupa evropskih šampiona protiv madridskog Reala je održan u Humskoj 29.01.1956.), ali je u toj sezoni takmičenje u domaćem kupu i počelo i završilo u kalendarskoj 1955. godini (Partizan je, sem toga, odmah na startu i eliminisan), pa zato ovu sezonu nismo pripojili gore navedenim sezonama.

Sama činjenica da je ovakvih jesenjih polusezona (sa Partizanom na tri „fronta“ do kraja jesenje polusezone, ali i nakon nje) bilo samo 6 u čitavoj Partizanovoj istoriji daje ogroman značaj svemu što su igrači Partizana i njihov stručni štab predvođen Aleksandrom Stanojevićem učinili ovog leta i ove jeseni!

Fudbal je sport koji je nastao u XIX, ali je enormno evoluirao u XX, a to nastavlja da čini sve intezivnije i u ovom XXI veku. Iz tog razloga je jako teško i nezahvalno porediti periode od pre više decenija i danas. Mnogi stariji ljubitelji fudbala će verovatno, ma sigurno naginjati ka tome da glorifikuju neke ranije fudbalske periode na uštrb današnjeg vremena, samim tim i neke ranije, davne generacije Partizana i takmičenja u kojima su te generacije učestvovale, međutim ovde je reč o vrlo kompleksnoj tematici. Pre više decenija nam je država bila 3-4 puta veća nego danas (i po površini i po broju stanovnika), pa su i domaća liga a i domaća konkurencija bile jače nego danas. Međutim, u isto vreme je i sam Partizan bio satkan od igrača i asova koji su za njega igrali u svom najboljem igračkom dobu, jer se u inostranstvo moglo ići najpre tek sa 28, a kasnije sa 26 napunjenih godina života. U isto vreme smo u Evropi tada imali klupska takmičenja u kojima si sa jednocifrenim brojem odigranih utakmica mogao da se popneš i na sam krov Evrope! Partizan je tako do finala Kupa evropskih šampiona u Briselu došao u sezoni 1965/66 nakon samo 4 odigrane utakmice do „prezimljavanja“ (protiv Nanta i Verdera) i još 4 odigrana meča naproleće (protiv Sparte i Mančester Junajteda)! Letos smo ih samo u kvalifikacijama odigrali 6 i onda u grupnoj fazi tokom jeseni još 6 (dakle ukupno 12) – kako bismo zabeležili uspeh koji se zove „evropsko prezimljavanje“, ali i plasman „tek“ u baraž 1/8 finala Lige konferencija, među 16 ekipa koje su, uz 8 prvaka svih grupa, još preostale aktivne u ovom evropskom klupskom takmičenju. Dakle itekako stoji činjenica da je Partizanova konkurencija u Evropi danas mnogo jača nego u davnijoj prošlosti i tu činjenicu uvek treba imati na umu, barem onoliko koliko se na umu ima činjenica o nekada znatno jačem domaćem prvenstvu i nacionalnom kupu.

Osnovna namera ovog teksta je da se bavi samo jesenjim polusezonama u Partizanovoj istoriji i da proba da ih uporedi kroz vreme, uz sve objektivne teškoće koje ta upoređenja čine kompleksnim. Taj neki prvi kriterijum zvani „tri fronta tokom cele jeseni, ali i završetak polusezone sa ostankom na sva tri fronta“ smo već obradili i konstatovali da je ova jesenja, upravo završena polusezona (jesen 2021.) jedna od 6 koje se posebno izdvajaju. Ogroman respekt prema svima koji su za to zaslužni – najviše igračima i stručnom štabu – a zaslužni su za sledeće ostvarenje u ciframa:

JESENJI DEO SEZONE 2021/22:
Prvenstvo: 21 odigran meč, bilans 19-2-0, gol razlika 57:6 (+51)
Kup Srbije: 2 odigrana meča, bilans 2-0-0, gol razlika 4:0 (+4)
Evropa: 12 odigranih mečeva, bilans 5-4-3, gol razlika 15:9 (+6)
——————————————————————————————
Ukupno: 35 odigranih mečeva, bilans 26-6-3, gol razlika 76:15 (+61)

● Ono što posebno upada u oči je fantastičan prvenstveni bilans 19-2-0 i isto tako fantastična gol razlika 57:6 (+51). Pritom su samo dve od ovih 19 prvenstvenih pobeda slavljene minimalno, sa jednim golom razlike (u 11. kolu u Kruševcu protiv Napretka i u poslednjem 21. kolu u Humskoj protiv Kolubare, oba puta rezultatom 1:0), a sve ostale su bile ne samo igrački nego i rezultatski ubedljive!

Pokušali smo da kroz istoriju ovog kluba pronađemo NAJBOLJE JESENJE PRVENSTVENE BILANSE PARTIZANA (kriterijumi su jesenja polusezona sa minimum 15 odigranih prvenstvenih utakmica, kao i procenat osvojenih bodova u odnosu na teoretski maksimum) i evo rezimea naše pretrage, poredak najboljih 10 jesenjih prvenstvenih bilansa crno-belih:

1. jesenji deo sezone 1998/99: bilans 16-1-0, gol razlika 42:8 (+34)
2. jesenji deo sezone 2021/22: bilans 19-2-0, gol razlika 57:6 (+51)
3. jesenji deo sezone 2011/12: bilans 14-0-1, gol razlika 36:5 (+31)
4. jesenji deo sezone 2004/05: bilans 13-2-0, gol razlika 39:8 (+31)
5. jesenji deo sezone 2010/11: bilans 13-1-1, gol razlika 41:11 (+30)
6. jesenji deo sezone 2000/01: bilans 15-0-2, gol razlika 51:12 (+39)
7. jesenji deo sezone 1996/97: bilans 13-3-0, gol razlika 46:11 (+35)
8. jesenji deo sezone 1992/93: bilans 15-2-1, gol razlika 54:10 (+44)
9. jesenji deo sezone 2002/03: bilans 14-2-1, gol razlika 46:22 (+24)
10. jesenji deo sezone 1999/00: bilans 17-3-1, gol razlika 50:17 (+33)

Nemamo ovde samo polusezone u kojima je odigrana tačno polovina svih prvenstvenih mečeva u sezoni. Često je tokom jeseni i do kraja kalendarske godine igrano i par kola „drugog kruga“, iz raznoraznih razloga. Par bitnih napomena u vezi sa gore navedenim poretkom:

Aleksandar Stanojević je bio trener ekipe u čak tri navedena bilansa, onima numerisanim sa 2, 3 i 5!
● Bilans pod rednim brojem 2 (upravo završen jesenji deo prvenstva 2021/22) je prvenstveni bilans sa ubedljivo najdominantnijom gol razlikom, uz korektnu dodatnu napomenu da je ove jeseni odigrano i do šest prvenstvenih utakmica više nego u nekim drugim navedenim jesenjim sezonama.
● „Snaga“ jesenjeg prvenstvenog bilansa pod rednim brojem 2 je utoliko veća ako se zna da je samo ove godine, kao i u jesen 2004. godine (kada je na klupi sedeo Vladimir Vermezović u svom prvom mandatu – jesenji prvenstveni bilans sa rednim brojem 4) Partizan kalendarsku godinu završio kao klub koji će i u narednoj godini nastaviti da se takmiči na sva tri „fronta (prvenstvo, kup i Evropa)!

Iz prethodno navedenog smo slobodni da zaključimo da bilansi 2 i 4, zbog specifičnosti trenutaka u kojima su stvarani, imaju najveću specifičnu težinu i da se dva trenerska rekordera Partizana kada je u pitanju broj vođenih utakmica u Evropi (Aleksandar Stanojević do danas u 31, a Vladimir Vermezović na 30 mečeva) i po parametru prvenstvene uspešnosti tokom jeseni izdvajaju od svih ostalih! Napomenimo da je nakon obe ove jeseni (2004. i 2021.) naš tim bio naravno neprikosnoveni lider na prvenstvenoj tabeli, pritom se plasirao i u četvrtfinale (2021.) odnosno u polufinale nacionalnog kupa (2005.), a i u Evropi je željno iščekivao (1/16 finala Kupa UEFA 2005. godine) ili upravo nestrpljivo iščekuje (baraž za 1/8 finala UEFA Lige konferencije) nastavak takmičenja u februaru mesecu.

Za divljenje je svakako bilans sa rednim brojem 1, odnosno jesenji prvenstveni bilans generacije 1998/99, predvođene trenerom Ljubišom Tumbakovićem. On zaslužuje duboko poštovanje, posebno ako se zna da uz taj jesenji prvenstveni bilans „išle“ i četiri sigurne pobede u kupu (plasman u polufinale naproleće), a i u Evropi (Kup kupova) su odigrane tri runde takmičenja, u kojima su, nakon eliminacije gruzijskog Dinama iz Batumija, odigrane legendarne utakmice protiv Njukasla (kojeg je Partizan takođe eliminisao!), kao i protiv stravično jakog Lacija (koji se provukao u dvomeču sa ukupnih 3:2, da bi onda bez problema osvojio taj trofej, u poslednjem izdanju tog nekadašnjeg evropskog klupskog takmičenja).

Na kraju ovog teksta ćemo se ponovo vratiti na samo 6 sezona (1963/64, 1965/66, 1989/90, 2004/05, 2017/18 i 2021/22) u kojima je Partizan jesenju polusezonu i kalendarsku godinu završio na tri „fronta“, i to tako uspešno da će na ta ista tri „fronta“ nastaviti i naproleće da se takmiči. Samo u dve od njih šest su crno-beli na zimskoj pauzi bili lideri na prvenstvenoj tabeli – ponovo pričamo o sezoni 2004/05 i ovoj sezoni 2021/22.

Sezonu 2004/05 je Partizan završio kao šampion, u kupu je ispao u polufinalu, a u Evropi je prošao do 1/8 finala Kupa UEFA.

Kako li će crno-beli završiti ovu sezonu? Mogu li je Aleksandar Stanojević i njegovi igrači završiti još uspešnije nego puleni Vladimira Vermezovića pre 17 godina? Ako pitate igrački pogon i stručni štab današnjih crno-belih, odgovor je sigurno potvrdan. Ukoliko i navijači Partizana počnu znatno masovnije da veruju u to, mogli bismo već 12. februara 2022. na niškom Čairu da budemo svedoci novog ambijentalnog domaćinstva Partizana u Nišu i jednog silovitog prvenstvenog nastavka „Parnog valjka“, u kojem će on da gazi i melje još jače i impresivnije nego što je to činio tokom čitave jesenje polusezone…pa neka to već tada odjekne sve do Praga!

Vlada Ćujić

Odabir pisma

Muzej FK Partizan 360°

SC Teleoptik 360°

NAJVEĆI USPESI I TROFEJI

ŠAMPION

27

PUTA

POBEDNIK KUPA

16

PUTA

VICEŠAMPION EVROPE

1966.

GODINE

SREDNJEEVROPSKI KUP

1978.

GODINE