Pobedom u Surdulici (1:2), Partizan je apsolvirao jedan izuzetno naporan takmičarski segment u sezoni. Počev od 12. februara pa sve do jučerašnjeg 21. marta, odigrane su 7 prvenstvenih i još 4 evropske utakmice – ukupno 11 teških mečeva.

Priča o Evropi je zaključena – sa dvostrukom pobedom nad češkom Spartom i sa dvostrukim porazom od holandskog Fejenorda. Plasman među 16 najboljih u UEFA Ligi konferencije, u takmičenju u kojem su ove sezone nastupila tačno 172 evropska kluba, predstavlja respektabilan uspeh za svaki klub sa ovih prostora, pa i za Partizan koji je jedan od najvećih.

Što se prvenstva tiče, odigrano je prvih 7 prolećnih kola i naš bilans je 5-1-1. Izgubili smo u derbiju i protiv Napretka ukupno 5 bodova, odnosno upravo toliku bodovnu prednost koje smo imali na polusezoni. To nije dobro, ali je još puno gore od toga stvaranje veštačkog ambijenta da je Partizan zbog toga „prop’o“, da je sve gotovo, izgubljeno, da crno-beli nemaju šta više da traže u borbi za povraćaj šampionske titule u Humsku, da čak, zamislite, ni ne žele titulu (?!?) itd, itd…Nije sporno kad takav ambijent stvaraju oni koji još od jeseni 1945. ne vole ali ni ne poštuju sportsku instituciju kao što je Partizan, ali je i sporno a i jako tužno da se na sve to danas „pecaju“ i neki deklarativni navijači Partizana.

Da je u julu 2021. godine, posle onakve 4 takmičarske sezone u periodu 2017-2021, pri čemu izuzetak predstavlja samo sezona 2017/18 (pre svega zbog ostvarenja u Evropi, 1/16 finala Lige Evrope), neko Partizanu ponudio da u martu 2022. ima iza sebe 1/8 finala Lige konferencije, da je u prvenstvu bodovno poravnat sa jedinim konkurentom u borbi za titulu i da je odavno već četvrtfinalista Kupa Srbije – pa koji razboriti navijač Partizana, pri zdravoj pameti, to ne bi prihvatio? Nijedan jedini. A pošto pričamo o profesionalnom, takmičarskom fudbalu u kojem je rezultat glavno merilo, stavljamo tačku na bilo kakvu dalju polemiku na ovu temu. Prolazno vreme je i dalje odlično i daje nam i dalje realne šanse da se na kraju sezone podičimo sa oba domaća trofeja.

U Surdulici je Partizan juče, posle slabijeg prvog, odigrao jedno vrlo dobro drugo poluvreme. Rezultatski preokret u korist crno-belih (od 1:0 za Radnik do 1:2 u korist Partizana) je upotpunjen na samom početku drugog dela igre, ali je i nakon toga naš tim nastavio da napada i dominira terenom, željan da što pre postigne i treći gol koji bi rešio susret svake takmičarske neizvesnosti. Bilo je više šansi za taj treći gol, a jedan je i poništen (s pravom). Došla je onda i nadoknada vremena (93. minut) kada smo se sledili, kada je zapretila ona čuvena surovost fudbalskog sporta koja kaže „ako ne iskoristiš šanse bićeš najverovatnije kažnjen primljenim golom“, kada je domaćin za samo dve-tri sekunde pogodio najpre prečku našeg gola, a potom promašio i ogroman zicer za gol! Srećom, mreža je volšebno sačuvana i ostvarena je inače potpuno zaslužena pobeda. Ona ima ogromnu psihološku važnost za crno-bele. Omogućiće im jednu mirnu dvonedeljnu pauzu u kojoj će se najpre osvežiti, a onda i pripremiti za ono što dolazi. A dolazi ono najbitnije…

Svi oni koji, ponekad i u najčistijoj nameri, šire strah i paniku u vezi sa Partizanom i sa njegovim rezultatima, morali bi da budu svesni sledećeg: Partizan je u poslednjih par decenija redovno dobijao bitke i ratove, kad god je borba za titulu bila neizvesna i u odlučujućoj fazi!

Sećamo se svi 2017. godine i „tanga smrti“ pre kojeg je Partizan konstantno imao bodovni zaostatak, pa onda par kola i bodovni egal koji je, slično kao i sada, zapravo i dalje bio mali bodovni minus. Sećamo se svi i 2015. godine kada je bilo napeto i kada je remi u komšiluku (0:0), pet-šest kola pre kraja, ostavio Partizan na „+5“ koji su mu garantovali titulu. Sećamo se svi i 2013. godine kada je prosuta ogromna bodovna prednost od „+11“ i svedena na samo „+2“, pre nego što je Jojić u 90. minutu „skinuo pauka“, a golman večitog rivala se „upecao“ u malu mrežu svog gola. Te večeri se slavila titula…Sećamo se svi i prvog trenerskog mandata Aleksandra Stanojevića u Partizanu i derbija 2011. i 2010. godine koji su direktno odlučivali šampiona, a oba ih je dobio crno-beli tim, golovima Tejga i pre njega Petrovića. Nemojmo zaboraviti da smo pre oba ta sjajna raspleta tih sezona imali kritične situacije (2011. su i Vojvodina i Crvena zvezda imali potpuno realne šanse za titulu, a 2010. je Crvena zvezda samo par kola pre odlučujućeg derbija imala ogromnih „+5“), pa se nije paničilo, nije se predavalo i oba puta smo mi bili ti koji smo pobedili i slavili! Sećamo se svi i 2008. godine i Kruševca. Nije valjda neko zaboravio svu dramatičnost te sezone 2007/08 i sa čime se sve tog proleća Partizan borio i izborio? Sećamo se u krajnjoj liniji i proleća 2005. godine, kada je u derbiju u komšiluku ostvaren remi (1:1) koji je zapravo predstavljao pobedu, praktično titulu, u identičnoj situaciji kao deset godina kasnije…

Niko ne sme da otpisuje Partizan ni ove 2022. godine, kada je posle svačega ružnog preživljenog u prethodnim sezonama, napokon ponovo konkurentan u borbi za titulu. Situacija jeste ovaj put utoliko teža što za protivnika imamo klub koji od sezone 2017/18 pa zaključno sa 28. kolom sezone 2021/22 ima sledeći zbirni prvenstveni bilans: 170 odigranih mečeva: 149 pobeda, 16 remija, 5 poraza! Dakle pobedili su u 88% prvenstvenih utakmica (to vam je skoro 9 od 10 utakmica!), a to „sitno“ što su izgubili desilo se jednom 2017, dva puta 2019, jednom 2020. i jesenas u Surdulici. Taj njihov frapantan prvenstveni bilans u skoro 5 punih sezona postaje procentualno još frapantniji ako izuzmemo derbije: 158 odigranih mečeva bez derbija: 145 pobeda, 9 remija, 4 poraza! To su vam pobede već u 92% slučajeva, a ne „samo“ u 88%…a pritom, podsećamo, mi pričamo o periodu od skoro pet godina! Verujte nam na reč – ovakav prvenstveni bilans, na ovakvom vremenskom uzorku, niko nikada u Evropi ranije nije imao. Ni u jednoj evropskoj ligi, uključujući i one najslabije. Mi ove činjenice ne iznosimo zato što se divimo njima, nego zato da i onom poslednjem navijaču Partizana slikovito objasnimo protiv čega se ovaj Partizan danas bori. I sad je neko, zamislite, nezadovoljan što Partizan ima samo bodovni egal protiv ovakvog protivnika, nakon 28. od ukupno 37 kola?!? Ma nemojte…

Jedva čekamo nastavak prvenstva (kao i takmičenja u kupu), sa osveženim i osnaženim Partizanom. Kompletiraćemo redove, energija će u igračkom pogonu biti obnovljena, a šef struke i njegov stručni štab te energije, dokazano, ionako sve vreme imaju „i za izvoz“.

Navijači-konvertiti Partizanu ne trebaju. Onaj ko je sve vreme verovao u njih (u 89. minutu revanš meča letos protiv Sočija, ili pri „+5“ u prvenstvu i nakon prolećne eliminacije češke Sparte, ili danas) – taj će od vikenda 2/3. aprila, uvereni smo, to činiti još strasnije. Oni drugi? Oni neka nastave da strahuju, paniče, očajavaju i neka ne traže izgovore da brže-bolje „menjaju ploču“. Na crno-belima je da pobede u preostale dve teške utakmice do plej ofa (TSC u Humskoj i Čukarički na Banovom brdu), a pošto cela zemlja očigledno zna da ni to ne bi bilo dovoljno za plej of derbi u našoj kući – ok, dovoljno će onda biti i ako se u tom derbiju i Partizan bude pitao – ne samo oko ishoda derbija, nego i oko šampionske titule! Neizvesnih završnica prvenstava se Partizan ne plaši, dokazao je to puno puta u prošlosti, u ovom (XXI) veku čak i češće nego u prethodnom (XX). Mislimo o tome. Mislite o tome. Svi.

Vlada Ćujić

Odabir pisma

Muzej FK Partizan 360°

SC Teleoptik 360°

NAJVEĆI USPESI I TROFEJI

ŠAMPION

27

PUTA

POBEDNIK KUPA

16

PUTA

VICEŠAMPION EVROPE

1966.

GODINE

SREDNJEEVROPSKI KUP

1978.

GODINE