Поражени јесмо, али финале Купа европских шампиона је било наше

За велики клуб какав је Партизан готово да не постоји дан у годину који током богате историје није остао по нечему упамћен. Не мора то увек да буду победа, може понекад и неки пораз да нас подсети кроз шта смо све пролазили и колико смо заиста цењени у европским оквирима.
Један од таквих мечева после којег је на семафору чудесног “Олд Трафорда” писало да је гостујући тим поражен, одиграо се баш на данашњи дан давне 1966. године. Манчестер јунајтед је успео да победи момке из Хумске, али тих 1:0 им није ништа донело. Није, јер су играчи тренера Абдулаха Гегића седам дана раније у Београду славили 2:0 у мечу полуфинала Купа европских шампиона, а то је значило да су у укупном збиру успешнији од енглеског тима који је уочи овог двомеча био велики фаворит.

Победоносни гол за домаћи састав дао је Нови Стајлс 15 минута пре краја сусрета, а зашто још нека лопта није завршила иза леђа, те вечери сјајног Милутина Шошкића, вероватно су најзаслужнији Бранко Рашовић, који је доминирао у свом шеснаестерцу и Велибор Васоић који је потпуно неутралисао Дениса Лоуа. Али и сваки други фудбалер Гегићевог тима који је тачно знао своје задатке и извршавао их беспрекорно.
Одушевљени су били игром црно-белих сви на Острву, али и широм Европе. О Партизану је почело да се прича као о феноменалном тиму који нико не може да заустави. Европски великани су кренули у потеру за перјаницама екипе, са некима су директно и разговарали, што је касније оставило последице у великом финалу против још већег Реал Мадрида који је већ тада пет пута освајао титулу најбољег на терену, али ни њима није било свеједно што ће са друге стране имати “бебе” из Хумске.
Партизан је тако постао први клуб из Источне Европе који је успео да се домогне финала најквалитетнијег фудбалског такмичења у Европи, а остаће упамћено да су на том сусрету у Манчестеру наступали Шошкић, Јусуфи, Михајловић, Бечејац, Рашовић, Васовић, Бајић, Давидовић, Хасанагић, Миладиновић и Пирмајер.