Првенство је притисак и императив, а Европа ствар инспирације и мотивације!

Партизан неумољиво гази у домаћем шампионату. Прексиноћ је у Хумској савладан и веома добри Чукарички (2:0), што је 14. првенствена победа црно-белих (уз један реми, у вечитом дербију) након 15 одиграних кола. Чукарички се приказао као врло квалитетан и жилав супарник, који је посебно у првом полувремену прилично намучио црно-беле. Фудбал је понекад заиста једна врло чудна спортска грана. Тако смо прексиноћ видели прво полувреме у којем је ривал, упркос шансама које је Партизан имао, био не само равноправан, већ је у више наврата имао прилику да и сам поведе (погађао је оквир нашег гола, а и голман Поповић је у пар наврата врхунски интервенисао!), а на паузу се отишло са чак 2:0 за Партизан! Са друге стране смо у другом полувремену гледали игру без голова, иако је у том периоду Партизан био тај који је био знатно бољи и који је утакмицу све време држао под контролом, са више прилика да оствари и убедљивију победу од крајњих 2:0.

Вратимо се на Партизанова освојена чак 43 бода (од максимално могућих 45 бодова) након 15 кола: Овакав феноменалан биланс нас је натерао да се окренемо у прошлост, да истражимо да ли се и када се нешто слично овоме десило са Партизаном. Дошли смо до сезоне 1998/99, до оне јесени када су се играле и незаборавне европске утакмице против енглеског Њукасла (први пут, у оквиру последњег издања Купа победника купова), а затим и против италијанског Лација (који је после и освојио тај европски трофеј, што и није било чудо јер је то био један страшно моћан тим, у том тренутку сигурно међу 2-3 најбоља тима не само у Европи него и у целом свету). Те исте јесени је Партизан у домаћем шампионату, тада у првенству СР Југославије, забележио до зимске паузе првенствени биланс од 16-1-0, са гол разликом 42:8 (+34). Једини који је те јесени одолео црно-белима је био Обилић, а тај меч одигран у Хумској у оквиру претпоследњег јесењег кола је, упркос резултату 0:0, био један од најквалитетнијих који су виђени у тим 90-им годинама у домаћим првенствима.

Александар Станојевић те сезоне 1998/99 није играо за Партизан (био је играч ОФК Београда, а у Партизан, у којем је поникао, као играч се вратио наредне сезоне 1999/00), али је зато ове сезоне тренер екипе која озбиљно прети да надмаши тадашње сјајно јесење првенствено издање црно-белих. Времена су наравно тада и сада другачија, чак нам и држава данас не носи само другачије име већ има и другачије географске границе, самим тим и домаћа конкуренција изгледа другачије него пре двадесет и „кусур“ година, али је непобитна чињеница да Партизан ове јесени, баш као и онда, у лиги меље као прави правцати парни ваљак. Биланс након 15 првенствених кола од 14-1-0, са фантастичном гол разликом 44:5 (+39), уз чињеницу да су све победе, са изузетком једне једине, оне у Крушевцу (0:1), остварене убедљивим резултатима (са два или више голова разлике), не може а да не греје срца свих поклоника црно-беле боје. Подсетимо да је овај биланс ВРЛО ЛАКО могао бити и перфектан, да се у дербију вечити ривал није у финишу провукао – најпре тако што је млађани Терзић након сјајне соло акције замало промашио да постигне гол за 2:0, чиме би се ривал сигурно докусурио, а одмах затим је, по неписаним фудбалским правилима, примљен гол за крајњих 1:1. Но и овако, уз тај један реми, Партизан суверено држи врх табеле. За шест дана новосадски Пролетер стиже у Хумску, потом због наступа репрезентације у Португалу имамо две седмице првенствене паузе, а онда до средине децембра и завршетка јесење полусезоне следе дуели против Војводине, гостовање Вождовцу, долази Нови Пазар, иде се у госте Металцу, а на самом крају је Колубара та која стиже у Хумску. Уз сво дужно поштовање свима набројанима, циљ је освајање максималног броја бодова, чиме би Партизан полусезону завршио као јесењи првак, са гарантованих минимум 5 бодова предности над вечитим ривалом.

Од недеље увече је Европа поново у визиру и апсолутни фокус је на њој – на гостовању у четвртак у белгијској источној Фландрији, у граду Генту (холандски назив града), чије друго име Ган (француски назив) буди сећања и емоције на учешће КК Партизан на „Ф4“ Купа европских шампиона, сада већ давне 1988. године (КК Партизан је на тај турнир отишао као првопласирани тим након лигашког дела, многи су очекивали и титулу првака Европе, али је екипа на турниру заузела тек 3. место што, иако је и то био велики успех једне младе и изузетно даровите екипе, код многих старијих навијача и дан-данас изазива жал и сету). Партизан на ово европско гостовање путује по измењеној динамици у односу на оно што се годинама практикује. Наиме, екипа ће у среду најпре одрадити последњи тренинг у „Земунелу“, следи заједнички ручак у спортском центру, а затим правац аеродром „Никола Тесла“, одакле ће челична птица „Аир Сербиа“ тек око 16.00 часова полетети пут Белгије. Не лети се за Брисел, већ ће се летети и даље преко њега, у смеру северозапада ће се прелетети и сам Гент, а након 2,5 часа лета ће се слетети у град Остенд, у регији западне Фландрије, на самој обали Северног мора.

Одатле па до Гента екипу потом очекује још 60 километара вожње аутобусом на исток. Тренинга у Белгији неће бити, осим презнојавања и тзв. активације на дан утакмице, у току преподнева, при чему се овакве врсте активности по правилу обављају или у адекватним просторијама у хотелу, или на отвореним површинама у непосредној близини хотела. Стадион Гента који носи назив „Ghelamco Arena“ екипа Партизана угледаће свакако тек у четвртак, неких сат и по времена пре почетка утакмице који је заказан за 18.45.

Партизан има приличних персоналних проблема пред ову важну европску утакмицу. Доста је повређених или макар „ровитих“ играча (Здјелар, Шћекић, Урошевић, Милетић, Холендер и Марковић), а у тренутку састављања и постављања овог текста нам остаје само нада да ће већина од ове шесторице не само путовати за Белгију, већ тамо и одиграти мањи или већи број минута. Нажалост, чини се да се неће моћи рачунати баш на сву шесторицу, да ће неко од њих ипак силом прилика остати у Београду, а јавно изношење детаља на ову тему ћемо препустити стручном штабу. Да, дошли смо и до стручног штаба…

Велики хендикеп у четвртак у Генту представљаће и присилан изостанак са клупе шефа струке, Александра Станојевића. Разлог је свима познат – црвени картон добијен након меча против Гента у Београду. Суспензија ту аутоматски ступа на снагу, а у овом тренутку се само надамо да ће ово бити први и последњи изостанак шефа струке са клупе у овом европском циклусу, тј. да казна због директног црвеног картона неће бити већа од 1 утакмице. Тренер Станојевић ће бити у обавези да се у четвртак одмах по доласку екипе на стадион физички одвоји од ње, да не улази у рестриктиван простор, већ да заузме место у ложи. Та рестрикција ће за њега важити и након утакмице, све до одласка екипе са стадиона (директно ка аеродрому у Остенду, са којег се исто вече лети кући). С обзиром да се име нашег шефа струке неће наћи у протоколу, Александар Станојевић ће и после утакмице у Генту остати на 29 европских утакмица које је водио као тренер Партизана, па ће, надамо се, приликом наредног европског гостовања Партизана (Флори, у естонском Талину 25. новембра) достићи у овом тренутку још увек рекордера по том питању, Владимира Вермезовића, који је у своја два мандата забележио укупно 30 „тренерских црно-белих мечева“ у Европи. У четвртак је свакако на великом испиту комплетан стручни штаб црно-белих и нема сумње да ће у припреми ове утакмице доста времена бити посвећено и потрошено на стратегију и координацију током вођења утакмице, у ситуацији кад шеф струке није физички присутан на клупи. Бићемо оптимисти и написаћемо да овакве ситуације могу и додатно да хомогенизују групу, играче и тренере, па се искрено надамо и верујемо да ће се у четвртак „гинути“ на терену, уз вођство са клупе, још жешће него иначе, како би се постигао велики и значајан европски успех.

Шта је то успех за Партизан у четвртак у Генту?

На прву лопту би се рекло – само победа. Јасно је и зашто је то тако. Након пораза у Београду, а с обзиром шта оба клуба очекује после четвртка, у последња два кола у групи, сваки други исход осим наше победе би борбу за 1. место у групи (које доноси директан пласман у 1/8 финала Лиге конференција, која је на програму у марту 2022. године) учинио готово немогућом. Заврши ли се меч у четвртак ремијем, Гент би остао на 3 бода вишка, са бољим међусобним скором (то је први критеријум који се гледа код истог броја бодова), што значи да би му у последња два кола чак и само једна победа (на Кипру против Анортозиса или кући против Флоре) и теоретски гарантовала 1. место у групи. Са друге стране, било каква минимална победа Партизана у четвртак (0:1, 1:2, 2:3 итд.) би нас бодовно поравнала са Гентом, био би поравнат и међусобни скор (подсећамо, гол у гостима се ни овде не рачуна дупло) и онда би до краја такмичења у групи, у случају бодовног поравнања, пресудила укупна гол разлика у свим мечевима (тренутно Гент има 4:0 а Партизан 4:1).

Нерешен резултат у четвртак, због свега описаног, не може бити нешто чему ће се тежити – упркос чињеници што је реч о европском гостовању, што се гостује јаком тиму из 1. шешира, што нерешен резултат доноси и бод за клупски коефицијент (за наредну сезону) и што у крајњој линији он доноси и новац (166.000 €). Нерешен резултат може бити користан и у смислу јачања шанси за 2. место у групи, оно које такође води у европско „презимљавање“, али најпре само до фебруарског баража чији победник иде у 1/8 финала у марту месецу. Међутим, све то је у овом тренутку ипак премало да би се у четвртак у Белгији тежило ремију и играло на њега. А ако до ремија дође тако што је Партизан играо на победу, након што је њој тежио све време, њој све подредио, па се на крају испоставило да све то није било довољно за више од ремија – па наравно да нико онда нерешен исход у Генту не би могао нити смео сматрати неуспехом. Реми свакако није исто што и пораз, ни у којем смислу.

Гент иначе игра јако променљиво, а такви су му и резултати. Чињеница је да је у последње време подигао ниво форме, што се временски поклапа са комплетирањем њиховог играчког кадра, међутим након неколико успеха у серији, и то без примљеног гола (победили у том тренутку водећи Еупен 1:0, па су истим резултатом од 1:0 славили у Београду, па су у Генку размонтирали домаћина са 3:0, да би након тога и у домаћем купу преслишали нижеразредну екипу Белисиа Билзен са 4:0) – у недељу су угостили новог лидера у првенству Белгије, екипу Ројал Унион и изгубили су ту утакмицу са 0:2. Ипак, максималан опрез не сме да изостане, јер су у тој утакмици ем пропустили неколико великих шанси за гол, ем су уз то погађали два пута и пречку гола гостију – једном из неискоришћеног једанаестерца, а једном из велике шансе и ударца главом из непосредне близине!

У првом мечу у Београду је Гент, у највећем делу меча, врло очигледно презентовао све своје предности у односу на нашу екипу. Наметнуо је такав стил игре у којем је белгијска „физика“ доминирала. Мисли ли Партизан да у четвртак постигне бољи резултат него у првом мечу, зашто не и да узврати победом, та утакмица ће из црно-белог угла морати другачије да се одигра него што је то био случај пре скоро две седмице. Да Партизан то може – сигурно је да може. Партизан има својих предности у односу на физички снажне Белгијанце, али је њих само летимично приказао у последњој четвртини београдске утакмице. Мораће много да се трчи у Генту, мораће добро и да се поставља на свим деловима терена, а мораће лопта да буде у пасу и брза и прецизна. Само тако би црно-бели могли да дођу до шанси и до гол(ов)а у четвртак. Постигнут гол вреди исто, кад год да се постигне. Примљени гол међутим, због већ постојећег резултатског минуса у односу на Гент, има врло велику специфичну тежину, посебно уколико га први примимо, те ваља избећи такав један неповољан сценарио у четвртак. Врло је комплексан задатак пред црно-белима, а њихов наступ у Генту мора бити симбиоза стрпљења, концентрације, али и агресије без лопте и креативности са лоптом. О, како то лако изгледа када се откуцају слова у речи, а речи сачине реченице…

И за крај нешто за растерећење пред пут: ТИТУЛА ШАМПИОНА У ЗЕМЉИ НЕМА ЦЕНУ! Све остало је мање битно, колико год да је и оно битно. Дакле следи нам у четвртак меч на мање битном фронту него што је то домаће првенство, али и меч у којем цела партизанска јавност очекује славље и верује у њега. Како год да у четвртак утакмица заврши – Партизан ће или већ бити неко ко „презимљава“ у Европи, или неко ко је и даље врло близу тога. Овако фин и комотан „префикс“ пред неку утакмицу у домаћем првенству једноставно не постоји током јесени. Њега имамо само у групној фази у Европи, у ситуацији када смо у прва два кола забележили максимални бодовни учинак (6 бодова), па смо тиме себи „купили“ и такмичарски комодитет у којем тренутно уживамо играјући Европу. Извуцимо оно најбоље из свега тога…пре него што у недељу опет буде „кикса не сме бити“.

Влада Ћујић