Милутин Шошкић – наступ у тиму света

Легендарни голман и капитен црно-белих Милутин Шошкић Шоле данас обележава јубилеј – 54 године од наступа у тиму остатка света (23.10.1963). Меч који је одигран у част 100 година фудбала у Енглеској окупио је на Вемблију све најбоље играче света, а на другој страни енглески фудбалски крем.

Шошкић је једини пре и после тога који је наступао у једном званичном мечу за тим света, пошто је овај меч одигран под покровитељством ФИФА и њеног тадашњег председника – сер Стенли Рауса.

Резултат није и битан, али да га споменемо – 2:1 за Енглезе, пред 100.000 гледалаца на препуном Вемблију. Голове су постигли Пејн у 66′ и Гривс у 90′ за Енглезе, а за Тим света стрелац је био Денис Лоу у 82′. Меч је почео тачно у 15.45 часова 23.10.1963. године.

Од југословенских играча, тада је у селекцију највећих светских звезда фудбала био позван само Милутин Шошкић, чиме му је указана изузетна част. Уместо славног руског чувара мреже Лава Јашина, цело друго полувреме бранио је гол Остатка света.

На једној страни тим Енглеске:

Гордон Банкс (Лестер), Џими Армфилд (Блекбурн) капитен, Реј Вилсон (Хадерсфилд Таун), Гордон Милне (Ливерпул), Морис Норман (Тотенхем), Боби Мур (Вест Хем), Тери Пејн (Саутхемптон), Јими Гривс (Тотенхем), Боби Смит (Тотенхем), Џорџ Истхам (Арсенал), Боби Чарлтон (Манчестер Јунајтед).

Тим Остатка света:

Лав Јашин (СССР) – Милутин Шошкић (Југославија), Ђалма Сантос (Бразил), Јан Поплухар (Чехословачка), Карл – Хајнц Шнелингер (Западна Немачка), Сватоплук Плускал (Чехословачка), Јозеф Масопуст (Чехословачка), Рејмонд Копа (Француска), Денис Лоу (Шкотска), Алфредо ди Стефано (Шпанија – капитен), Еусебио да Силва (Португалија), Франциско Хенто (Шпанија).

Када се узме у обзир податак да су меч на клупи почели један Ференц Пушкаш и Уве Зелер, онда вам се просто дигне коса на глави о каквим мајсторима фудбала је реч. Нажалост, због повреде није било најбољег на свету – Пелеа.

Енглезе је са клупе предводио сер Алф Ремзи, а Тим света Чилеанац Фернандо Риера.

Да наведемо и да су меч судили: Давидсон (Шкотска), Мичел (Ирска) и Кинг (Велс).

– Морам да признам да ми је драго што сам био учесник јединог таквог спектакла у историји светског фудбала. Кажем јединог, јер је само тада ФИФА била покровитељ меча, а сви други пре и касније су били ревијалног карактера. Позив за Тим света сам заслужио пре свега одличним одбранама на светском првенству у Чилеу 1962. године, али сам бриљирао и на утакмици Штутгарт – Партизан на Некар стадиону, када су домаћини отварали рефлекторе, а имао сам срећу да је том мечу присуствовао и сер Стелни Раус, председник ФИФА и он је тада одлучио да ја чиним са Јашином тандем голмана.

На пут сам кренуо потпуно сам, али ми се придружио др Михаило Андрејевић, члан борда ФИФА. У Лондону сам провео 5 незаборавних дана као цимер са Јашином, које ћу памтити док сам жив. Добио сам и златан сат, који сам нажалост изгубио у селидбама, а и дрес у коме сам наступао неко ми је отуђио, па ми остају само предивна сећања – са пуно сете у очима испричао нам је у трофејној сали легендарни Шоле, који је носио капитенску траку пуних 7 година.

Интересантна је прича како је постао капитен Партизана, а и то смо чули од њега у присећању свих тих момената из његове каријере.

– Играли смо дерби против, мислим Динама, и на том мечу се опраштао наш капитен Бруно Белин. У једном старту је био неопрезан и направио пенал. Било му је тешко да се на тај начин опрости од црно-белог дреса и пришао ми је и шапнуо на уво: Шоле, молим те одбрани пенал и предаћу ти капитенску траку. Тако и би…Ја се бацим, скинем пенал, а Бруно одмах скину траку и уручи ми је, да бих је следећих 7 година носио са поносом на руци.

Ех лепих ли времена… Како је тада било уживање и привилегија посматрати такве фудбалске величине….Срећан сам што сам имао то задовољство…

Хроничар