Стегло срце! Интервју Владимир Стојковић!

Дугогодишњи чувар мреже и капитен Партизана Владимир Стојковић опростио се на СЦ Партизан- Телеоптик од својих саиграча и стручног штаба. Стојковић је потписао уговор са Ал Феихом из Саудијске Арабије у коју одлази крајем недеље. Током свог последњег дана као део црно- белог тима, није могао да сакрије сузе.
,,Плашио сам се овог момента, морао је да дође и он да га преживим и преживео сам га на ногама. Причало се о овоме, било је још од почетка јуна у оптицају. Дошао је дан да се стварно то десило. Стварно ми је тешко што је дошао тај моменат, али мислим да ће ово донети нешто ново, нову енергију. Помогао сам колико сам могао, живео сам 365 дана годишње за Партизан, није било места за било шта друго. Било је и лепих и тужних момената, али памтиће се само лепи’’.
У црно- белом дресу одиграо је 285 утакмица, а 84 за репрезентацију Србије. И након толико утакмица иза себе, наставља са новим изазовима и тежи да буде што бољи.
,,Када се родите са таквим карактером, то не може никада да се угаси. Сећам се и када сам играо са бушном лоптом испред зграде у Лозници, све је било исто. Када си професионалац, имаш додатне обавезе, али када изађеш на терен, карактер је исти, као и жеља за победом. Сваким новим даном јавља се неки нови изазов. Следећи корак ми је да покажем да сам и даље најбољи. Осећам се физички беспрекорно, водим рачуна о превентиви, годинама се бавим превентивним вежбама и пре и после сезоне’’, рекао је.
Опроштај од капитена тешко је пао и шефу стручног штаба Александру Станојевићу, са којим је Стојковић сарађивао током своја два мандата у Партизану, али и у Макабију.
,,Дошао сам 2010. године код Салета, укупно преко три године сарађујемо. Од тад се ништа није променило, и даље је за мене најбољи тренер кога сам имао у својој каријери’’, изјавио је.
Након утакмице са Војводином, испраћен је са стадиона громогласним аплаузом са трибина, а не крије колико му такви гестови навијача значе: ,,То је осећај који не може да се купи, који ништа не може да замени. Када видим истинско поштовање, то је знак да сам нешто добро урадио’’.
О својим колегама и будућим наследницима на месту чувара мреже црно- белих има све најбоље да каже:
,,Драго ми је што су момци као што је Поп у Партизану. Од првог дана је био паметан, васпитан, учио и слушао. Било је лепо сарађивати са њим и учити га јер је све упијао и гледао како би на најбољи могући начин помогао Партизану кад ја нисам ту. Неца исто тако живи за Партизан. Сигуран сам да би руку дао да помогне Партизану. Сећам се пре него што сам дошао 2017. гледао сам финале Купа кад је бранио, пар дана пре тога сам га и упознао. Са њим сам забележио незаборавне моменте. Сигуран сам да ће и он помоћи колико год буде могао’’.
Изненађење су му приредили и његови дугогодишњи саиграчи- Лазар Марковић, Лола Смиљанић и Саша Здјелар који су му изнели торту.
,,Лола ме је и довео у Партизан, да није било њега, не знам ко би могао и да ме окрене. Маркес је дошао 2010. године, израстао је у капитена, озбиљног играча. Здјелар је дошао у мом другом мандату, такође је велики Партизановац. Драго ми је да су они ту, да ће неко остати да носи Партизан за кога сам сигуран да га истински воли’’, поручује Стојковић.
У новом клубу сарађиваће са тренером Вуком Рашовићем и помоћником Љубишом Ранковићем, који су му већ познати.
,,Два велика Партизановца. Са Вуком сам имао среће да тренирам пар месеци. Узели смо титулу тих пар кола, били прваци на полусезони и растали се. Дугујем велику захвалност Вуку и његовом помоћнику Џину. Сигуран сам да сам у правим рукама и да се борба наставља у Саудијској Арабији’’, рекао је.
За крај, својим саиграчима и навијачима је поручио: ,,Стартовали смо незамисливо добро, пресрећан сам како изгледамо. Мислим да су ови момци заслужили титулу јер су дуго у Партизану, дуго се муче и мислим да ће бити награђени ове године’’.