Три године без Мише Тумбаса, убило га је што не може да гледа Партизан

Партизан је велики клуб, богате традиције и поносне историје који су због вредности које негује заволели многи љубитељи фудбала, не само у Србији и бившим југословенским републикама, већ и широм Европе и света. Међу онима који су се идентификовали са црно-белим бојама били су многи познати државници, уметници, спортисти, музичари и јавне личности, као и још већи број “обичних људи” који у Партизану и Хумској улици осећају део себе и који на храму фудбала проналазе мир и одмор од свакодневних проблема.
Међутим, ниједан навијач Парног ваљка, а у историји их је било баш много, док ће их у будућности бити још више, није био толико познат и омиљен међу осталима као што је то био Миша Тумбас.
Рођен је као Мирослав Гајић давне 1954. године и од кад зна за себе је волео Партизан. Искрено, емотивно и чисто, како је то само он умео.
Није било спортске дисциплине у којој су се такмичили момци и девојке у црно-белим дресовима, а да он није дошао да им пружи подршку. Гласну, снажну и енергичну.
Партизан је за њега био све и поред нас није имао никога, осим своје комшинице Гоце која се годинама бринула о њему. Имао је и навијаче нашег клуба који су му удруженом акцијом реновирали кућу у Баричу и помагали му да преброди бар део проблема, којих је у животу имао баш много.
Али ти проблеми колико год велики били нису били већи од љубави према клубу и жеље да буде. Увек и свуда. Препрека и изговора за њега није било и једино што је могло да га спречи да гледа клуб који воли је то да Партизан више не игра утакмице. И на жалост, управо то се и догодило те ружне, тужне и несрећне 2020. године.
Светом је завладала епидемија коронавируса, све је стало, па тако није било ни спортских мечева. Никаквих. Чак ни оних пионирских.
Миша то није могао да издржи и отишао је тихо право у легенду, јер како рече његова комшиница Гоца тог 4. априла 2020. године:
“Обдукција није потребна. Убеђена сам да је умро од превелике туге, од немогућности што не може да гледа свој Партизан. Срце није издржало”.