Evropa pred vratima Humske

FK Partizan će 23. jula 2026. godine po 48. put u svojoj istoriji zaigrati u evropskom klupskom takmičenju pod okriljem UEFA. Pred početak novog evropskog puta vredi se podsetiti gde je Partizan bio, gde je danas i šta ova sezona može da donese - kroz istoriju, rezultate, koeficijente i izazove koji čekaju crno-bele.

Kada se gleda samo kroz trofeje i najveće evropske rezultate, Partizan možda nije u najužem krugu najvećih klubova evropskog fudbala. Ali evropska istorija ne meri se samo peharima. Crno-beli su 4. septembra 1955. godine odigrali 3:3 protiv Sportinga u Lisabonu u prvoj utakmici ikada u takmičenju koje će kasnije postati Liga šampiona. Jedanaest godina kasnije, 11. maja 1966. godine, Partizan je igrao finale Kupa evropskih šampiona u Briselu protiv Real Madrida. To su događaji zbog kojih Partizan ima posebno mesto u istoriji evropskog fudbala.

Na fotografiji ispod prikazan je položaj crno-belih na večnoj rang listi KEŠ-a / Lige šampiona, bez uračunatih utakmica u kvalifikacijama.

Crno-beli se nalaze na 81. mestu, sa 45 odigranih mečeva u KEŠ-u / Ligi šampiona i 46 osvojenih bodova. Taj podatak dobija dodatnu težinu ako se ima u vidu da Partizan od 2010. godine nije igrao meč glavne faze ovog takmičenja.

Partizanov trag u ovom takmičenju mogao je da bude još dublji. U sezonama 1986/87 i 1987/88, posle procesa vezanih za takozvane „Šajberove sezone”, klub je ostao bez evropskih nastupa koji su bili povezani sa titulama kasnije vraćenim u Humsku. U sezoni 1996/97, zbog okolnosti nakon ekonomskih sankcija SR Jugoslaviji, Partizan je kao državni šampion mogao da igra Kup UEFA, ali ne i tadašnju Ligu šampiona.

Sledeći deo evropske priče vodi nas do nekadašnjeg Kupa UEFA, koji je od sezone 2009/10 preimenovan u Ligu Evrope.

Partizan je trenutno na 67. mestu večne rang liste ovog klupskog takmičenja. Najdalje je stizao do osmine finala, ukupno četiri puta: 1974. protiv Kelna, 1984. protiv Videotona, 1990. protiv Intera i 2005. protiv moskovskog CSKA. Posebnu težinu ima sezona 2004/05, kada je prolazak do te faze bio izuzetno zahtevan u tadašnjem formatu takmičenja.

I u novijem periodu Partizan je imao zapažene evropske rezultate. U sezoni 2017/18 crno-beli su prošli grupnu fazu Lige Evrope i izborili evropsko proleće, dok su u sezonama 2014/15 i 2019/20 bili veoma blizu istog cilja.

U nekadašnjem Kupu pobednika kupova Partizan je odigrao 12 utakmica, ali se ovo takmičenje posebno pamti po sezoni 1989/90. Tada su crno-beli, u nezaboravnim dvomečima, eliminisali Seltik i Groningen, prezimili u Evropi i tek u četvrtfinalu ispali od bukureštanskog Dinama, bez prednosti domaćeg terena u revanšu, koji je odigran u tadašnjem Titogradu.

Dolazimo i do najmlađeg UEFA klupskog takmičenja — Lige konferencije. Lista ispod obuhvata utakmice glavne faze od prve sezone takmičenja, 2021/22.

Iako Partizan nije igrao glavnu fazu evropskih takmičenja u poslednje tri sezone, crno-beli se trenutno nalaze na visokom 24. mestu večne liste Lige konferencije. Razlog je jasan: u prve dve sezone takmičenja, 2021/22 i 2022/23, Partizan je oba puta prošao grupnu fazu i izborio evropsko proleće.

U sezoni 2021/22 crno-beli su u plej-ofu eliminacione faze savladali Spartu iz Praga, pre nego što su u osmini finala zaustavljeni od snažnog Fejenorda, koji je sa klupe vodio Arne Slot. Sezonu kasnije Partizan je imao veliku priliku da ponovi isti rezultat, ali je posle pobede u gostima protiv moldavskog Šerifa i vođstva u beogradskom revanšu ostao bez plasmana u narednu rundu.

To je istorija. Ovog leta, međutim, Partizan ponovo mora da potvrdi svoje mesto u Evropi. Žreb za 2. kolo kvalifikacija Lige konferencije doneo je crno-belima protivnika protiv kojeg ulaze sa jasnim ciljem — da opravdaju ulogu favorita i nastave evropski put, bilo da rival bude iz San Marina ili Luksemburga.

Ako Partizan prođe ovu prepreku, pred njim ostaju još 3. kolo kvalifikacija i plej-of, poslednja dva koraka do glavne, odnosno ligaške faze Lige konferencije.

Projekcije zasnovane na klupskim UEFA koeficijentima pokazuju da Partizan ima dobru početnu poziciju. Sa koeficijentom 22,000 crno-beli bi, prema trenutnim odnosima, mogli da budu među nosiocima u narednim kvalifikacionim kolima, što je važna prednost pred žreb.

Koeficijent, međutim, može da donese bolju poziciju na žrebu, ali ne donosi prolaz. Prolaz se osvaja na terenu. Zato ima smisla pogledati i projekcije koje se ne oslanjaju samo na zvanični UEFA koeficijent, već pokušavaju da procene trenutnu snagu ekipa.

Prema pojedinim projekcijama zasnovanim na ELO modelu, Partizan se ne vidi kao siguran učesnik plej-ofa. To ne utiče na žreb i nije zvanični UEFA kriterijum, ali jeste korisno upozorenje: dobar koeficijent i veliko ime mnogo znače, ali se evropski status svake sezone ponovo potvrđuje.

ELO modeli, u zavisnosti od metodologije, prate rezultate klubova u domaćim i međunarodnim takmičenjima i pokušavaju da uračunaju snagu liga i protivnika. Kada se tome dodaju slabija sezona 2025/26 u domaćim takmičenjima i činjenica da je Partizan poslednji evropski meč odigrao 14. avgusta 2025. u Edinburgu, jasno je zašto je trenutna slika nepovoljnija od one koju daje UEFA koeficijent.

Na kraju se vraćamo na ono što se računa kada dođe vreme za žreb: klupsku rang listu UEFA i koeficijent koji određuje položaj klubova pred izvlačenje.

Partizan je sezonu 2025/26 završio deleći 92. mesto na UEFA klupskoj listi sa još dva kluba. Sa koeficijentom 22,000 crno-beli će ovog leta ulaziti u kvalifikacione žrebove, uz nadu da će im ta pozicija pomoći i u eventualnom razvrstavanju za glavnu fazu Lige konferencije.

Već od prve evropske utakmice nove sezone, 23. jula 2026. u Humskoj, počinje i borba za UEFA koeficijent koji će se računati za sezonu 2027/28. Početna pozicija izgleda ovako:

Partizan u novi evropski ciklus ulazi sa 110. mesta na projektovanoj listi, jer se briše odlična sezona 2021/22, kada je ekipa Aleksandra Stanojevića stigla do osmine finala Lige konferencije. Te bodove prvo treba nadoknaditi, a zatim pokušati da se ukupni saldo dodatno popravi.

Samo dobra evropska sezona može Partizan ponovo da približi pozicijama koje je zauzimao posle dve uspešne godine u Ligi konferencije. Rekordno 63. mesto na UEFA klupskoj listi u 21. veku ostaje jasan podsetnik koliko kontinuitet u Evropi znači za klub.

Tri sezone bez glavne faze evropskog takmičenja sada su iza Partizana. Evropa je ponovo pred Humskom. Da bi ta vrata ostala otvorena što duže, Partizanu je potreban kontinuitet — od prvog duela 23. jula, preko svakog narednog kola, do cilja koji mora da bude mera klupske ambicije: povratka u glavnu fazu evropskog takmičenja.