Partizan je ime u koje smo se zaljubili i koje smo zavoleli pre 78 godina. Tih osam slova u grbu napisana ćiriličnim i latiničnim pismom uvek su izdvajale ovaj klub od prosečnosti. Jedinstveno i efektno. Ali, svaki veliki klub, pokazuju to primeri širom Evrope i sveta, mora da ima i svoj nadimak. Nešto po čemu se razlikuje od nekog drugog sportskog kolektiva istog imena, a ovaj naš, Parni valjak, dobijen je pre okruglo sedam decenija. Ili da tačno i precizno kažemo 6. decembra 1953. godine. Tog dana odigran je 13. večiti derbi između Partizana i Crvene zvezde, na kojem je, iako je igran na stadionu Jugoslovenke narodne armije, domaćin bio komšijski klub i viđena je tada najubedljivija pobeda u istoriji najvećeg meča, tada jugoslovenskog, a danas srpskog fudbala. Partizan je na poluvremenu vodio 3:1, a u nastavku je dao još četiri gola i dominantno slavio 7:1 sa po dva gola Zebeca, Hercega i Mihajlovića, dok je jedan gol postigao Bobek.
Novine su sutradan izveštavale o Partizanovoj dominaciji i katastrofalnom porazu rivala, a u Jugoslovenskom sportskom listu „Sport” izašao je tekst pod naslovom:
- Partizanov veliki dan, Parni valjak pregazio Zvezdu 7:1.
A u tekstu je između ostalog pisalo:
- Ličilo je to na parni valjak koji nezadrživo, lomeći sve pred sobom, ide napred.
I tako je, iz čiste novinarske nadahnutosti, sasvim spontano novinar Milan Kovačević nadenuo jedan od najoriginalnijih i najprepoznatljivijih nadimaka u evropskom fudbalu.
Taj naziv se ustalio među navijačima, odmah su ga prihvatili, a 13 godina kasnije, 1975. godine veliki pisac i dramaturg, a još veći Partizanovac, Slobodan Novaković je napisao reči zvanične klupske himne sa stihovima:
- Dok Partizan bitke bije, hej, hej, hej, zastava se naša vije, hej, hej, hej, Parni valjak neka mejle, hej hej, hej, da ispuni naše želje…
Neka melje još dugo!
