Kristijan Belić, od danas je i zvanično igrač holandskog AZ Alkmara.
Belić je potpisao ugovor do 2028. godine, a o odlasku iz crno-belog tabora je rekao:
„Toliko je ovo sve za mene emotivno, jer sam u Partizanu proveo najlepših godinu i po dana u svom životu! Hvala Partizanu što mi je omogućio da stasam kao igrač, da se pokažem u najboljem svetlu i da u punom sjaju napravim transfer u AZ Alkmar. Hvala na toj prilici da napredujem, kao igrač, mojim saigračima, upravi FK Partizan i šefu Duljaju" i dodaje:
„Voleo bih da kažem da mi je ovih godinu i po dana u crno – belom dresu bilo najlepše na svetu. Došao sam na jako mala vrata i svi su me fantastično prihvatili od prvog dana. Jako mi je teško što idem, ali nadam se da je to trenutno pravi fudbalski put za mene. Teško mi je govorim o odlasku“.
Verovali su u tebe. Došao si u periodu kada je tu bio i Gordan Petrić koji je zaista bio poput tvog fudbalskog oca, koji te je razumeo u svim situacijama, od kartona, isključenja... Znao je da priča sa tobom, i mislim da ti je to pomoglo da se razviješ kao igrač:
„Jeste, on je napravio prevagu gde sam i krenuo da igram, i sve je tako krenulo na bolje. Zaslužen je i Stolica, koji me je doveo, ali i svi ostali. Svaki dan ovde mi je bio prelep! Koliko god znamo da igraš da bi išao preko, kada dođe taj trenutak shvatiš koliko bi u isto vreme želeo da ostaneš i sve bi dao da igraš ovde. Koliko god se lomim u glavi, gledaću na ono pozitivno... Valjda tako mora“.
AZ Alkmar je ozbiljan klub, igrali smo više puta protiv njih u Ligi Evrope. Takođe, Rajko Brežančić je igrao. Da li si pratio poslednjih dana, i gledao utakmice? Tvoja porodica je takođe u Belgiji, dva sata ćeš biti udaljen od njih. Šta su ti oni rekli?
„Nije daleko, ima dva sata. Gledao sam baš juče su imali utakmicu, malo sam pratio. Super klub, i super država. Za razvoj igrača, posle Partizana, smatram da je to jako dobar korak. Mislim da mogu da imam minute i da igram u novom klubu. Mnogo emocija, i mnogo velikih uspomena u Partizanu! „
Bojim se da ću te rasplakati ako te budem pitala šta će ti najviše nedostajati? Čitav ovaj staf ovde, ljudi u obezbeđenju, ekonomi, omladinska škola,svi mi bili uz vas igrače...
„Svi! Svaki dan sam bio ovde. Nikada mi nije bilo teško da ujutru dođem na trening. Svaka utakmica ima svoju čar. Nažalost, poslednjih šest meseci na domaćem terenu smo igrali bez navijača, ali imali smo ih u gostima. Ni jedna utakmica mi nije teško padala, svakoj sam se radovao. Najdraže mi je što odlazim sa pobedom u derbiju, i barem sam na lep način zatvorio vrata!“
Derbi je krunisan na pravi način, bio si izvanredan! Kako si ga ti doživeo, s obzirom da je odigran na domaćem stadionu (nažalost bez dela navijača), a pre toga te svi na neki način ponižavaju?
„Bilo je dosta podrške i sa istoka i sa zapada, tako da se nije osećalo da nemamo našu podršku. Naravno, drugačije je kada je tu jug, ali dobro sigurno su nas bodrili sa malih ekrana. Najlepša stvar koju sam uradio je ta pobeda u derbiju, i prvo mesto za kraj polusezone! Žao mi je što ne mogu da završim do kraja polusezonu, ali ovo je nešto što će pomoći i meni i klubu. Nadam se da će sve biti kako treba“.
Sa ovim timom i saigračima si prošao najlepše životne trenutke... Bili smo svi zajedno na tvom venčanju, rodila ti se ćerkica, zajedno smo proslavljali... Kao što si i rekao – najlepši period u životu!
„Samo porodica! Partizan je porodični klub! Ovih godinu i po dana meni izgleda kao deset godina. Imam osećaj kao da sam ceo život u ovom klubu. Imao sam tu čast da igrači dođu na moje venčanje i proslave zajedno sa mnom najlepši trenutak u mom životu. Bili ste svi tu i kada mi se rodila ćerka. Sve – i fudbalske i van fudbalske stvari smo proživeli zajedno. Jako mi teško pada što moram da idem!“
Sa druge strane, koliko će ti biti lakše zato što već poznaješ mentalitet? Majka ti živi u Belgiji, tamo si i rođen, kao mali si živeo i igrao u Engleskoj – znaš šta znači taj malo tvrđi mentalitet.
„Svaka sredina je drugačija, ali otprilike znam šta me očekuje kada odem. Nije mi prvi put da idem u inostranstvo. Radujem se što ću doživeti neko drugo iskustvo. Koliko god mi je žao što idem, za moju fudbalsku karijeru, mislim da je ovo jedan lep korak“.
Da li si se možda čuo sa nekim od trenera – sa Stolicom , sa Gordanom Petrićem , ili sa nekim iz Čukaričkog?
„Menjao sam telefon i imam broj samo od šefa Duljaja, i nadam se da ćeš mi posle dati brojeve da se i njima zahvalim. Svi oni su imali uticaj na sve ovo, i na moju prelepu priču ovde!“
Šta bi ostavio u amanet ovom timu, sledećim igračima? Ovo je nažalost jedan proces, fudbal, sport...
„Najbitnije je da shvate da su oni jedni drugima najveća podrška, i da ovo što Ilke i ja idemo, ne bi moglo bez njih. Fudbal je timski sport, nije individualni, i zato svakog dana treba da budu zajedno, i da se niko nikome ne zamera, da u svakom trenutku budu kao jedan. Nek nastave ovako kao što smo do sada, celu ovu polusezonu, što i znam da hoće!“
Do pobede! Hvala ti puno i srećno u nastavku karijere!
FK Partizan Beliću želi puno sreće u karijeri!
