Posle dve i po godine provedene u prvom timu Partizana, Mihajlo Ilić, član omladinske (U21) selekcije Srbije, od danas je i zvanično igrač italijanske Bolonje.
Ilić je potpisao ugovor do 2028. godine i emotivnom izjavom se oprostio od Partizana.
„Koliko god da je teško, jer sam kao dete došao u Partizan, ovo je veliki korak u mojoj karijeri i ostvarenje još jednog fudbalskog sna. Pratim „Seriju A“ i radujem se što ću moći da učim, napredujem i da svojim partijama pokažem zašto je moj Partizan veliki klub. Zahvaljujem se svima u Partizanu, upravi i šefu Duljaju što su mi ovim transferom omogućili da napravim korak više u svojoj karijeri", kaže Ilić i dodaje:
„Nakon dve prelepe godine u prvom timu i šest godina u omladinskoj školi, došao je dan da odem u neki, možda trenutno, bolji klub, i da se oprobam u boljim liga. Došao sam da se pozdravim sa igračima sa kojima sam jeo, delio svlačionicu, spavao i delio lepe, ali i loše trenutke. Došao sam i da se pozdravim i sa Teleoptikom, i sa ljudima koji su ovde zaposleni, jer sve to veže neke lepe uspomene. Očekivao sam da će doći taj dan, ali sve se previše brzo izdešavalo – u dan ili dva. Već sutra putujem i krećem u novu sredinu, novi početak. Sigurno je da će mi ovde svi nedostajati – saigrači, stručni štab, Teleoptik, ali fudbal je takav i moramo da se priviknemo“.
Interesovanje od velikih klubova je postojalo još pre nekoliko meseci. Sada, kada razgovaramo sa onim malim Ilketom koji je došao u Partizan, pre sad već xy godina, o čemu je on tada sanjao?
„Tada su snovi bili, pre svega da se ostane ovde u Partizanu, zato što je ovo jedan od najlepših i najboljih klubova u Evropi. Kada dođete ovde, prvi cilj vam je da zakoračite na teren prvog tima, na JNA, da trenirate sa prvotimcima, da dođete do nečega o čemu ste sanjali. Moji ciljevi su bili da debitujem, da se ustalim, i treći je bio večiti derbi. Ja sam imao veliku želju, da kakve god ponude bile, da ostanem, da odigram barem jedan večiti derbi, i da osetim atmosferu, kao i celokupnu sedmicu pred večiti derbi. Dočekao sam ga i pobedili smo, završili smo na na prvom mestu i napravili smo jednu lepu priču (i u svalačionici i na terenu). Žao mi je što na neki način ostavljam igrače, ali im želim sve najbolje, zato što bih ja najviše voleo da na leto dođem ovde kako bismo proslavili titulu!“
Šta bi poručio onom malom Ilketu (verovatno da bude strpljiv i da veruje ) i svim ostalim igračima iz omladinske škole (kadetima, mlađim kadetima, petlićima, pionirima...) koji sanjaju iste snove kao što si ti nekada?
„Bio je baš težak put – pun uspona i padova, ali to je sport. Ako se ne nadaš da ćeš uspeti, teško je da će se to ostvariti. Sve mlade igrače, koji tek počinju, posavetovao bih da moraju da veruju, i da su svi snovi ostvarivi! Meni se ostvarilo, i idem sada dalje da probam da napravim karijeru na zavidnom nivou, i da se oprobam sa igračima koji već dugi niz godina igraju ozbiljne lige, i pre svega da vidim gde sam. Malom Ilketu preporučujem da nastavi da bude gladan uspeha i svega što je bio kada je ovde došao, zato što je ovo sve tek početak“.
Pomenuo si večiti derbi, koji je zaista velika stvar za svakog igrača Partizana. Možeš li sada da mi opišeš 24h pred večiti derbi - šta si radio i kako si se osećao, sa kim si razgovarao? Takođe, kako je iz tvog ugla izgledao izlazak na teren?
„Tih dana je bila polemika da li će se derbi igrati... Meni je bila velika želja da odigram, kako god se završilo, zato što je to jedno veliko iskustvo i najveća utakmica na našim prostorima, za koju svi živimo. Šef je te nedelje probao da nas rastereti na treninzima, i trudio se da psihički uđemo u taj meč bez opterećenja, što smo na kraju i učinili. Na poslednjem treningu pred derbi je bila mala, pozitivna trema. Veče pred je bilo razmišljanja o tome šta će biti i kako će biti, nisam mogao dugo da se uspavam. Sa Stojketom sam igrao neke igrice – tipično za svaki karantin, ali pred derbi smo malo duže ostajali budni i razgovarali. Tada smo pričali: „Sutra u ovo vreme ili smo svi presrećni, ili nažalost idemo kući, na pauzu tužni zato što nismo ostvarili ciljeve“. Došao je dan kada smo izašli na teren. Publika, ekipa - celo to veče je bilo nestvarno! Ostvarili smo pozitivan rezultat. Utakmica je bila dobra – ginuli smo jedan za drugog. Na najlepši mogući način, sa prvim mestom i pobedom u derbiju smo završili polusezonu! Svi smo bili srećni!“
Proteklih meseci, pratili su te skauti različitih klubova. Možeš li da mi opišeš kako si se osećao kada su ti saopštili da se kreće u transfer?
„Bile su razne priče i u toku polusezone, ali to mene nije uzrujavalo. Ja sam bio u Partizanu i ništa sem utakmica me nije zanimalo. Bilo je tu par poziva od strane raznih klubova i menadžera... Otišao sam na pauzu i bio sa svojima. Dan nakon Božića, pozvao me moj agent i saopštio mi da se pregovori nastavljaju za dva dana (od tog dana) u Italiji i da on ide tamo, da će najverovatnije do kraja te nedelje sve biti završeno. Mi smo u sredu ovde imali okupljanje, a u četvrtak se već sve znalo. Ja sam priželjkivao, i mislio sam da će to kad tad doći, ali smatrao sam da ima vremena. Odjednom je to došlo, i u glavi sam imao milon misli o tome kako ću se snaći, ali živ se čovek na sve navikne. Idem tamo da pokažem najboljeg sebe, da opravdam ovaj klub koji je mene podigao. Jedva čekam da vidim gde sam“.
Šta će ti najviše nedostajati sa ovog našeg sportsog centra?
„Ovde ima dosta lepih, ali i loših stvari koje smo zajedno prolazili, ali najviše će mi nedostajati zajedništvo sa igračima sa kojima sam se viđao svaki dan. Nedostajaće mi i ljudi koji su ovde zaposleni, koji brinu o nama 24h dnevno. Izvdojio bih „PUBG“ koji smo igrali svi zajedno“.
Koliko si pratio Seriju A, da li si se možda čuo sa nekim od našim štopera, Blekijem Milenkovićem?
„Pratim fudbal, i Lige „petice“, ali u poslednje vreme sam počeo baš da gledam i Seriju A. Deluje mi da je to trenutno najbolja liga za mene (u smislu prilagođavanja i stila igre), ali videćemo pravo stanje kada stignem tamo. Nisam se čuo ni sa kim. Blekija sam video na aerodromu tokom praznika, ali tada ništa nisam znao“.
Ovaj razgovor je preemotivan, ali završimo ga sa tvojom porukom svim navijačima, svima koji vole i veruju u Partizan. Biće još prilike da razgovaramo, doćićemo da te posetimo i da uradimo jednu lepu reportažu...
„Pre svega zahvalnost svim pravim navijačima koji su bili uz nas u svim danima - i kada je bilo teško u prethodne dve godine koje nisu bile sjajne (nije bilo titula). Verovatno sve to mora da se prođe... Zahvalio bih se i saigračima, i navijačima! Žao mi je što dolazi taj dan kada se rastajemo, ali je sigurno da ćemo se ponovo sresti!
FK Partizan Mihajlu želi puno sreće u daljoj karijeri!
