Kapiten Partizana - Svetozar Marković (2000), napustio je redove svog matičnog kluba i od danas, zvanično, prešao u redove češke Viktorije Plzen.
Marković je prošao sve selekcije crno-belih, došavši u Partizan iz mlađih kategorija FK Radnik Bijeljina, u julu 2011. godine.
Leta 2017. godine, kao kapiten kadetske selekcije, Marković biva priključen seniorskom timu, u kojem debituje kod trenera Miroslava Đukića u 1/16 finala Kupa Srbije, kada je 88. minutu igre zamenio prekaljenog štopera - Bojana Ostojića, da bi evropski debi imao upravo protiv ekipe Viktoria Plzen.
Osim Partizana, Marković je bio igrač Olimpijakosa iz Grčke.
Ugovor sa FK Viktorija Plzen je potpisan na tri godine, a o razlozima odlaska, Partizanu, kapitenskoj traci, najslavnijim momentima u dresu voljenog kluba i, nažalost, bolnom momentu - ispadanju iz Evrope, Marković govori za Youtube kanal kluba, veče po povratku iz Genta u Beograd.
Sveto, želja mi je bila da te ispratimo pobednički, da Partizan uđe u grupnu fazu, a ti kao kapiten, koji je prošao sve selekcije omladinske škole, tako napustiš klub. Na žalost, sada je sve drugačije.
„Svi mi smo razmišljali da ćemo ući u grupnu fazu Lige konferencija i da ću se oprostiti na najlepši mogući način. Bio je cilj da ceo stručni štab i svi ovi momci igraju grupnu fazu nekog evropskog takmičenja, ali to se na žalost nije desilo. Došlo je vreme da se rastanemo i da ja krenem nekim novim putem. Hteo bih da se zahvalim celom stručnom štabu, igračima koji su bili i onima koji su i dalje ovde i da im poželim sreću u nastavku sezone“.
Imao si dosta ponuda iz Španije, Izraela, pa i sa Kipra. Kako si odlučio da definitivno napustiš Partizan i koliko si u ovom trenutku svestan odlaska, jer Partizan nije kao svaki drugi klub?
„Nije lako napustiti klub kao što je Partizan, a posebno ne meni, jer sam odrastao u ovom klubu i proveo deset godina ovde. Ovo je već treći put da se rastajemo i zaista je mnogo teško. Viktoriu Plzen sam izabrao zato što smatram da je to trenutno najbolji klub za mene, u kojem mogu dosta da napredujem i smatram da će mi odgovarati u svakom smislu".
Pod trenerom Miroslavom Đukićem smo 2018. godine igrali upravo protiv Viktorie Plzen. Da li se sećaš te utakmice?
„Tada sam imao osamnaest godina i baš na toj utakmici sam debitovao u evropskim takmičenjima. Išao sam i u Plzen sa ekipom, nisam bio u konkurenciji, ali sam gledao utakmicu uživo, sa tribina.“
Treći put napuštaš Partizan. Koji je rastanak najteži?
„Sada sigurno imam više iskustva nego tada, ali svaki odlazak iz Partizana je veoma težak. Ipak, ako bih morao da izaberem, prvi odlazak mi je bio najteži - tada sam sa devetnaest godina prešao u Olimpijakos.“
Utakmica protiv Genta nije protekla kako smo zamišljali, bilo je puno neiskorišćenih šansi, kao i protiv Lugana. Da li je tu u pitanju nedostatak sreće ili nešto drugo?
„Jeste, imali smo u prvom poluvremenu nekoliko šansi koje nismo iskoristili. Mislim da bi cela utakmica bila drugačija da smo postigli gol u prvom poluvremenu i poveli. Ekipa Genta, kao i mi, drugačije bi igrala da smo mi poveli. Nažalost, ispali smo iz evropskih takmičenja i niko iz kluba nije zadovoljan time. Ne preostaje nam ništa drugo nego da nastavimo da se borimo i da svi koji ostaju u klupu daju svoj maksimum i da osvoje titulu.“
Kako sebe vidiš u ekipi Viktoria Plzen. Postizao si i u ovoj sezoni golove glavom.
„U dresu Partizana sam postigao već 12-13 golova, što je za defanzivca veoma dobro. Drago mi je što sam u nekim trenucima mogao saigračima da pomognem na taj način i da dam svoj doprinos u svemu ovome što se dešavalo prethodnih godina.“
Koje utakmice su ti najdraže u dresu Partizana?
„Derbi koji je odigran prošle godine u decembru na našem stadionu i pobeda od 2:1. Pamtim i dosta evropskih utamica, ali bih izdvojio Keln u gostima, kada sam postigao pogodak i kada smo pobedili. Te dve utakmice su mi omiljene u dresu Partizana!“
Da li si ostvario svoj dečački san kada si postao kapiten Partizana?
„Kao mali sam sanjao prvo o dresu Partizana, a nakon toga o kapitenskoj traci - što mi se i ostvarilo! Na žalost, nisam uspeo da ostvarim jedan dečaki san - titulu sa Partizanom, ali se nadam da ću jednog dana i to ostvariti!“
Na koliko si potpisao ugovor i da li bi voleo jednog dana da se ponovo vratiš?
„Ugovor je potpisan na tri godine i ja ću tada imati dvadeset sedam. Većina igrača koji poniknu u omladinskoj školi imaju želju da se jednog dana vrate (ako su u dobroj formi) i pomognu svom voljenom klubu. I ja sam, naravno, jedan od tih koji bi voleo u jednom trenutku da se vrati!"
Ko je sve, pored Zlatana Šehovića iz omladinske škole bio sa tobom u prvom timu?
„Zlatan, Koki ( prim.aut - Jovan Kokir) , Đerlek ( prim.aut-Armin Đerlek), Duca (prim.aut - Dušan Vlahović) i još mnogo njih.“
Koliko su se promenile generacije u poređenju sa vašom? Kadeti i omladinci koji dolaze iz omladinske škole žele brzo da pređu u prvi tim, što nije ni malo lako. Šta bi im ti savetovao?
„Dosta se razlikuju generacije, ali to je po mom mišljenju normalno. Sve generacije treba da budu strpljive, da rade na sebi, daju svoj maksimum, da napreduju i da u svakom trenutku budu spremni za prvi tim.“
Ako te u Češkoj budu pitali po čemu je Partizan poseban, kako bi im objasnio tu ljubav koju svako od nas ima, čak i u ovim teškim trenucima?
„Ne znam kako bih objasnio... odrastao sam uz Partizan i veoma mlad sam došao klub, prošao sve generacije omladinske škole i osećam se kao kod kuće. Mnogo mi je bilo lepo obe godine od kad sam se vratio iz Olimpijakosa, kao i prethodne godine koje sam proveo tu.“
Šta će ti najviše nedostajati?
„Dosta će mi nedostajati saigrači (sa nekima sam proveo više, sa nekima manje vremena), ali najviše će mi nedostajati Teleoptik i stadion JNA!“
Naš cilj je da odigramo dobru sezonu, pobedimo u derbiju i podignemo pehar u maju. Nadam se da se vidimo tada?
„Kad god budem imao slobodnog vremena, u zavisnosti od klupskih obaveza, naravno da ću dolaziti na utakmice i svim srcem navijati!“ - emotivno završava Marković.
FK Partizan Svetozaru želi puno sreće u nastavku karijere i da jednog dana ponovo obuče crno - beli dres!
Sveto,srećno!
