Andrija, borio si se kao lav. Nisi dozvolio da te bolest poremeti, upustio si se u neravnopravni meč u kojem je protivnik bio jači, ali nisi se predavao. Uvek si bio borac, verovao si u sebe, svoj trud, podršku porodice i prijatelja.
Pokazao si zube i pobedio. Taj prvi put!
Nažalost, bolest se vratila, udarila još jače i podmuklije. Ovoga puta nisi uspeo da je nadjačaš i sa tugom pokušavamo da prihvatimo saznanje da te više nema. Da više nikada nećeš ući na svoj stadion u Humskoj. I u svoj Partizan u kojem si odrastao i za koji si odigrao 100 utakmica i dao 48 golova.
Tvoj vedar duh, pozitivna energija i veliko srce uvek će biti nešto čega ćemo se sećati, kao i svih onih dobrih trenutaka koje smo zajedno proživeli.
Pamtićemo pobede, golove, kako one u Ligi šampiona, tako i sve druge, jer za tebe nisu postojale velike i male utakmice. Za tebe su postojale samo oni mečevi u kojima igraš i daješ sve od sebe za pobedu, i oni koje gledaš i bodriš one koje voliš kao da si i ti sam na terenu.
Andrija, počivaj u miru i neka te anđeli čuvaju!
