Gost Partizanovog intervjua bio je bivši fudbaler crno-belih, član generacije koja je 2003. igrala Ligu šampiona, Milan Stojanoski.

Prisetio se čuvenog dvomeča sa Njukaslom i otkrio kako su crno-beli pobedili tu utakmicu:

• Mateus je doneo “švabski” mentalitet, vladalo je veliko drugarstvo, dozvoljavao nam je da uveče popijemo i poneko pivo, ali kada počne trening to je bio maksimalni profesionalizam. Mislim da nikada nisam bio spremniji. Danas fali tog drugarstva, mi smo se te noći u Njukalu toliko dobro poznavali, toliko verovali jedni u druge, da se igralo tri dana mi ne bi primili gol. Taribo je prebio Širera, on je sav bio krvav, ali svi smo zaista bili kolektiv, i na terenu i van terena.

Susreli su se te sezone fudbaleri crno-belih sa mnogim svetskim igračima kao što su Zidan, Figo, Raul, Deko, Drogba, Mido, ali ako jednog mora da izdvoji, Stojanoski nema dilemu:

• Ronaldo (Nazario), bio je jako težak za čuvanje. Ima jedna situacija, na meču u Madridu, Branko Savić ga je čuvao a ja sam bio 10 metara iza kao libero da mu čuvam leđa. Kada je Ronaldo uradio onu njegovu čuvenu biciklicu Branko je odleteo desno, ali i ja, koji sam bio deset metara iza sam poleteo desno. Mislim da su i navijači na tribinama otišli desno. 

Prisetio se i jednog tada mladog igrača koji je protiv Partizana postigao het-trik u dresu Marseja:

• I sa 10 igrača mi smo stvorili 3-4 odlične šanse, ipak taj Drogba na kog nismo obraćali toliku pažnju (Mido je bio najveća zvezda) nam je dao tri gola. Iznervirao sam se na 3:0, reko sledeći napad ću da se zaletim na njega, makar dobio žuti karton, ima da ga ubijem. Kada sam udario u njega, kao u zid da sam se zakucao, samo sam pao nazad. Nije slučajno Murinjo kasnije tražio isključivo njega u Čelsiju.