Godine prolaze toliko brzo da onih koji su pečatom, potpisom i prisustvom tog 4. oktobra 1945. godine posvedočili osnivanju jednog od najvećih i najtrofejnijih sportskih društava u Evropi, više nisu sa nama. Ali i dalje nema dovoljno jakih reči da im se zahvalimo na njihovoj viziji što su nam u nasledstvo ostavili takvo bogatstvo kakvo je FK Partizan.
A za ovih 79 godina ljubav prema klubu nikada se nije merila brojem titula i trofeja, iako ih je bilo toliko mnogo da je trofejna sala stadiona premala da svi u nju stanu. Ne, jer voleti Partizan predstavlja oličenje tradicije, prefinjenog ukusa, gospodskih manira i pozitivnog duha.
Za gotovo devet decenija postojanja naš Parni valjak je izrastao u kolektiv poštovan u svim krajevima sveta, a čije mečeve prate i oni koji u džepu imaju pasoš drugih zemalja, ali su u Partizanu prepoznali tu posebnost.
A sve je počelo pri Centralnom domu Vojske Jugoslavije, kada je osnovano Fiskulturno društvo, da bi iz njega proistekao klub koji je dao najviše reprezentativaca i najveći broj fudbalera koji su odigrali preko 50 utakmica u nacionalnom dresu Jugoslavije, Srbije i Crne Gore ili Srbije.
Rođendan našeg kluba je dan kad se prisećamo svih onih koji su na bilo koji način doprineli da Partizan izraste u ovo što danas jeste. Klub koji je uz lisabonski Sporting odigrao prvu utakmicu Kupa evropskih šampiona, odnosno današnje Lige šampiona, prvi istočnoevropski klub koji je zaigrao u finalu ovog takmičenja, klub čija se utakmica protiv Kvins Park Rendžersa nalazi među 100 najboljih ikada odigranih mečeva…
Partizanovci, srećan nam rođenan!
